Zaštita životne sredine

Godišnje se 2.500 tona medicinskog otpada nepropisno odloži u Srbiji

14. Novembar. 2016.
Godišnje se 2.500 tona medicinskog otpada nepropisno odloži u Srbiji

U Srbiji je od 5.000 tona medicinskog i veterinarskog otpada koji je prošle godine registrovan, samo polovina prerađena ili uništena a ostatak je odložen na nepropisan način, rečeno je danas na skupu o zaštiti životne sredine u Skupštini Srbije.

 
"Ne postoji registar ustanova koje naprave medicinski i veterinarski otpad i to bi trebalo da se to što pre uradi", rekao je izvršni direktor kompanije Remondis Medison, Bojan Sudarev.
 
On je na sednici Odbora za zaštitu životne sredine o problemima u upravljanju opasnim otpadom istakao da "neke državne medicinske ustanove tretiraju otpad, neke to čine delimično, a pojedine ga prerađuju za novac".
 
"Zdravstvene ustanove koje prerađuju tuđi otpad za novac naplaćuju to dvostruko, i od Fonda za zaštitu životne sredine i države. Pojedini zdravstveni centri koji prerađuju otpad rade to ispod standarda, a nije retko da se u njima tretira i veterinarski otpad", rekao je Sudarev, čija se kompanija bavi preradom medicinskog i veterinarskog otpada.
 
Predsednik Izvršnog odbora Pokreta zelenih "Breza", Aleksandar Antonijević naglasio je da se u Srbiji dnevno stvara 500 tona otpada animalnog porekla, a godišnje 180.000 tona, od čega jer 60 tona od zaraženih životnja.
 
"Dobar deo životinjskog otpada se ne odlaže čak ni po domaćim standardima - da se zakopa metar dubine i dezinfikuje ili spali, već se jednostavno baca po deponijama i brdima. Po standardima Evropske unije otpad životinjskog porekla se spaljuje u spalionicama na 1.200 do 1.600 stepeni. Novac koji je bio namenjen da se izgradi spalionica u Kragujevcu preusmeren je za izgradnju puta Batočina- Kragujevac", rekao je Antonijević.
 
On je dodao da spalionica košta milion evra, ali da se uloženi novac vrati za šest do deset godina.
 
"Za kilogram spaljenog otpada životinjskog porekla država daje subveciju od deset dinara, a i klanice koje stvaraju takav otpad plaćaju uništavanje, tako da postrojenje za spaljivanje ne samo da rešava problem otpada, nego stvara profit jer može da preradi 500 kilograma na sat", rekao je Antonijević.
 
Generalni sekretar Udruženja industrije otpada "Hrabri čistač" Sandra Kamberović predložila je da se u 2017. godini planira budžet "Zelenog fonda" od 50 miliona evra, od čega bi se 70 odsto iskoristilo za rešavanje "istorijskog zagađenja i sanaciju deponija".
 
"Sanacija istorijskog zagađenja je obaveza Srbije i ne može da se finansirati iz donacije. Pitamo državu kada se može očekivati konačna lista zagađenih lokacija. Procenjuje se da postoji 350 zagađenih lokacija gde je potrebna dekontaminacija zemljišta", rekla je Kamberović.
 
Izvor: Novosti
Pogledajte još
Za životnu sredinu je potreban jedan širi društveni konsenzus i politička volja
  Ekološki intervju u doba korone/ Marko Rokvić, master inženjer zaštite životne sredine, osnivač i direktor „Green Group“ Neizbežno pitanje na početku ovog intervjua je kako vidite aktuelno stanje zaštite životne sredine u Srbiji? Onako kakvo je stanje u celom društvu –...
Regionalna CHM radionica
05. April 2016. // ZŽS - Srbija
U Beogradu je danas otvorena Regionalna radionica Clearing-House Mechanism (CHM) Konvencije o biološkom diverzitetu za zemlje centralne i istočne Evope i zapadne Azije. Radionicu je otvorio direktor Agencije za zaštitu životne sredine, Filip Radović, koji je tom prlikom naglasio veoma zapažen rezulalt Agencije u procesu...
Održana prva konferencija povodom izrade Nacrta Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji sa akcionim planom
 Prva konferencija, na kojoj je predstavljen Nacrt Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji sa akcionim planom koji se izrađuje uz podršku Evropske unije u okviru projekta IPA 2014 „Razvoj okvira za usklađivanje sa zakonodavstvom EU u oblasti vazduha, hemikalija i horizontalnih pitanja“, održana je danas uz...
Crni ibis se vratio u Obedsku baru posle pola veka
Crni ibis i kašičar ponovo se gnezde na zaštićenom području Obedske bare u Sremu. - To je velika pobedu zaštitara prirode koji su se decenijama borili da ove vrste ponovo vrate na prostor Obedske bare. Crni ibis se poslednji put na ovom području gnezdio početkom šezdesetih godina, a kašičar ga je...
Pronađite firmu prema sledećim kriterijumima