Srbija dostavila ciljeve smanjenja stakleničkih gasova
24.
Apri.
2016.
Vlada Srbije je, među prvih 10 država sveta, dostavila svoje ciljeve smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i oni iznose 9,8 odsto do 2030. godine, u odnosu na 1990, rečeno je danas na Klimatskom panelu Srbije.
"Srbija danas ima 36 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda od čega šest rade punim kapacitetom. U procesu pristupanja Evropskoj uniji, Srbija će biti u obavezi da ima 320 operativnih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koji su u potpunosti usaglašeni sa standardima EU", izjavila je državni sekretar za zaštitu životne sredine Stana Božović.
Na skupu koji je, posle potpisivanja Pariskog sporazuma u Njujorku, organizovao Centralnoevropski forum za razvoj (Cedef), ona je ukazala na značaj postizanja tog sporazuma i ukazala da je Vlada Srbije je među prvih 10 država sveta koja je Sekretarijatu Okvirne konvencije o promeni klime dostavila svoje ciljeve smanjenja emisije gasova.
Božović je istakla da su značajni koraci već napravljeni do sada, tako da je sektor zaštite životne sredine iz "crvenog" prešao u "zelenu" fazu u pripremama poglavlja 27 za pristupanje EU, navodi se u saopštenju Cedefa.
Ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro je, takođe, ukazala na značaj potpisivanja sporazuma u Njujorku i da sam datum nije slučajno izabran - 22. april je od 1970. Dan planete Zemlje, a upravo budućnost naše planete zavisi od primene Pariskog sporazuma.
Svet treba da se raduje uspehu ove ceremonije potpisivanja, kao i usvajanju Sporazuma u decembru mesecu prošle godine, nakon teških i dugih pregovora, rekla je ona.
Pariski sporazum će stupiti na snagu kada ga 55 odsto zemalja koje emituju 55 odsto svetske emisije gasa sa efektom staklene bašte, bude ratifikovalo.
Rad na ovom pitanju će za Francusko predsedništvo zadržati oznaku "hitno". Ne sme se više da gubiti vreme, jer se klimatske promene ubrzavaju, a efekti se svakodnevno osećaju. Treba takođe, uporedo sa pravnim procedurama, održati ritam, kako bi se mobilisale vlade, civilna društva, svet privrede, i kako bi se što brže uspostavile efikasne mere energetske tranzicije.
Samo neke od posledica klimatskih promena su poplave, suše, toplotni talasi... Srbija je već osetila ove posledice i doživela ekstremne gubitke, navodi se u saopštenju.
Poplave u 2014. uticale su na smanjenu proizvodnju električne energije za 40 odsto, ostavili su zagađene vodotokove i štetu veću od 1,5 milijardi evra. Štete u poljoprivredi od suša su 2012. bile veće od dve milijarde dolara, smanjeni su prinosi, pojavio se aflatoxin u kukuruzu. Kao posledica toplotnih talasa 2007, povećao se broj smrtnih slučajeva u Beogradu, ističe se u saopštenju sa klimatskog panela.
