Zaštita životne sredine

APELUJEMO: NE PALI STRNjIKU

20. Avgust. 2020.
APELUJEMO: NE PALI STRNjIKU

 Paljenje strnjike koje se još uvek primenjuje u Srbiji kao nedozvoljen način uklanjanja žetvenih ostataka sa njiva, predstavlja visok bezbednosni rizik i nosi višestruke štetne posledice, zbog čega Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i Ministarstvo unutrašnjih poslova, uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu – GEF i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP, realizuju kampanju širom Srbije sa apelom da se NE PALI STRNjIKA.

 
Loša praksa paljenja strnjike kao zastarelog načina uklanjanja žetvenih ostataka predstavlja veliki rizik po život i zdravlje građana i imovinu, nanosi velike štete poljoprivredi, životnoj sredini i prirodi. Tokom 2019. godine u Srbiji evidentirano je blizu 19.000 požara na otvorenom prostoru. Najviše je gorelo nisko rastinje, ali u požarima su stradale i šume, livade, voćnjaci, žitarice i vinogradi. U požarima na otvorenom samo u 2019. godini je 14 građana izgubilo život, povređeno 40 i spaseno troje građana.
 
Paljenjem strnjike nanosi se šteta u poljoprivredi, jer se visokim temperaturama požara uništavaju korisni mikroorganizmi u gornjim slojevima zemljišta i smanjuje njegova plodnost, a takođe se smanjuje sadržaj humusa u zemljištu i uništava celokupan azot koji je potrebno naknadno nadomestiti đubrenjem. Zagrevanjem zemljišta pri paljenju slame izgori, zavisno o sadržaju humusa u zemljištu i do 3 tone humusa po hektaru, a za stvaranje 1 cm humusa potrebno je 100 godina, dok se paljenjem nepovratno izgubi, odnosno vraća u atmosferu, oko 6 kg azota po toni slame.
 
Spaljivanjem strnjike ne smanjuje se samo kvalitet zemljišta, već se požar neretko proširi na okolinu uništavajući čitave ekosisteme, ugrožavajući lovnu divljač, divlje biljne i životinjske vrste, devastirajući zaštićena područja.
 
Zagađenje vazduha i emitovanje veće količine ugljen dioksida koji je u najvećoj meri uzročnik efekta staklene bašte utiče na klimatske promene, zbog kojih su sve češće ekstremne vremenske nepogode, koje nepovoljno utiču na poljoprivrednu delatnost. S druge strane, trendovi više prosečne temperature vazduha utiču i na veći rizik od požara, koji postaju sve destruktivniji.
 
Za prestanak ove zakonom zabranjene prakse koja se kvalifikuje kao krivično delo, i za koji su predviđene visoke novčane kazne, potrebno je i jačanje svesti građana o njihovim štetnim posledicama.
 
U okviru ovogodišnje kampanje, danas je u Sremskoj Mitrovici realizovana prva od pet radionica kroz organizacionu mrežu Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Republike Srbije koje će biti realizovane tokom ove nedelje. U okviru kampanje „Ne pali strnjiku!“ koja ima za cilj da u javnosti probudi svest o tome da je spaljivanje strnjike višestruko štetno, i da se ova praksa mora iskoreniti, istovremeno će biti promovisana dobra rešenja za zbrinjavanja žetvenih ostataka, koja su efikasna i nije ih teško primeniti.
 
Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije
Pogledajte još
Pančevačko tlo (ni)je zagađeno
22. Januar 2016. // ZŽS - Srbija
Ispitivanje poljoprivrednog zemljišta: Uzorci za analizu uzeti na 29 lokacija POLjOPRIVREDNO zemljište na teritoriji Pančeva na nižem nivou je zagađenosti nego što je očekivano, zaključak je okruglog stola na kome su juče predstavljeni rezultati zajedničkog projekta Srbije i Japana pod nazivom "Podizanje...
BIOREMEDIJACIJA - Srpski hemičari bakterijama čiste zemlju
Otkriće japanskih naučnika da postoji bakterija koja je sposobna da za kratak period razgradi PET ambalažu odjeknula je svetom prošle nedelje, ali malo je poznato domaćoj javnosti da hemičari iz Srbije na sličan način čiste našu zemlju od nafte i njenih derivata i da sa kolegama iz inostranstva stoje rame uz rame. Iako...
Danas se obeležava Dan zaštite prirode
11. April 2016. // ZŽS - Srbija
Nacionalni Dan zaštite prirode, 11. april, biće obeležen danas različitim programima kako bi se ukazalo nа znаčаj očuvаnjа prirodnih dobara Srbije i održivog upravljanja zaštićenim područjima, najavili su organizatori. Zavod za zaštitu prirode ocenio je da je pored povećаnjа teritorije pod...
Srbija je zemlja košarke, vaterpola, noćnog provoda i... DIVLJIH DEPONIJA
Đubre pored puta, reka, šuma... U Srbiji je registrovano čak 2.170 divljih deponija. Ali to su one veće, manjih ima bar još tri puta toliko.   Divlje deponije najčešće se javljaju u izdvojenim seoskim sredinama, a kako kažu u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, one su rezultat...
Pronađite firmu prema sledećim kriterijumima