Zaštita životne sredine

APELUJEMO: NE PALI STRNjIKU

20. Avgust. 2020.
APELUJEMO: NE PALI STRNjIKU

 Paljenje strnjike koje se još uvek primenjuje u Srbiji kao nedozvoljen način uklanjanja žetvenih ostataka sa njiva, predstavlja visok bezbednosni rizik i nosi višestruke štetne posledice, zbog čega Ministarstvo zaštite životne sredine, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, i Ministarstvo unutrašnjih poslova, uz podršku Globalnog fonda za životnu sredinu – GEF i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj – UNDP, realizuju kampanju širom Srbije sa apelom da se NE PALI STRNjIKA.

 
Loša praksa paljenja strnjike kao zastarelog načina uklanjanja žetvenih ostataka predstavlja veliki rizik po život i zdravlje građana i imovinu, nanosi velike štete poljoprivredi, životnoj sredini i prirodi. Tokom 2019. godine u Srbiji evidentirano je blizu 19.000 požara na otvorenom prostoru. Najviše je gorelo nisko rastinje, ali u požarima su stradale i šume, livade, voćnjaci, žitarice i vinogradi. U požarima na otvorenom samo u 2019. godini je 14 građana izgubilo život, povređeno 40 i spaseno troje građana.
 
Paljenjem strnjike nanosi se šteta u poljoprivredi, jer se visokim temperaturama požara uništavaju korisni mikroorganizmi u gornjim slojevima zemljišta i smanjuje njegova plodnost, a takođe se smanjuje sadržaj humusa u zemljištu i uništava celokupan azot koji je potrebno naknadno nadomestiti đubrenjem. Zagrevanjem zemljišta pri paljenju slame izgori, zavisno o sadržaju humusa u zemljištu i do 3 tone humusa po hektaru, a za stvaranje 1 cm humusa potrebno je 100 godina, dok se paljenjem nepovratno izgubi, odnosno vraća u atmosferu, oko 6 kg azota po toni slame.
 
Spaljivanjem strnjike ne smanjuje se samo kvalitet zemljišta, već se požar neretko proširi na okolinu uništavajući čitave ekosisteme, ugrožavajući lovnu divljač, divlje biljne i životinjske vrste, devastirajući zaštićena područja.
 
Zagađenje vazduha i emitovanje veće količine ugljen dioksida koji je u najvećoj meri uzročnik efekta staklene bašte utiče na klimatske promene, zbog kojih su sve češće ekstremne vremenske nepogode, koje nepovoljno utiču na poljoprivrednu delatnost. S druge strane, trendovi više prosečne temperature vazduha utiču i na veći rizik od požara, koji postaju sve destruktivniji.
 
Za prestanak ove zakonom zabranjene prakse koja se kvalifikuje kao krivično delo, i za koji su predviđene visoke novčane kazne, potrebno je i jačanje svesti građana o njihovim štetnim posledicama.
 
U okviru ovogodišnje kampanje, danas je u Sremskoj Mitrovici realizovana prva od pet radionica kroz organizacionu mrežu Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Republike Srbije koje će biti realizovane tokom ove nedelje. U okviru kampanje „Ne pali strnjiku!“ koja ima za cilj da u javnosti probudi svest o tome da je spaljivanje strnjike višestruko štetno, i da se ova praksa mora iskoreniti, istovremeno će biti promovisana dobra rešenja za zbrinjavanja žetvenih ostataka, koja su efikasna i nije ih teško primeniti.
 
Izvor: Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije
Pogledajte još
Sajt za borbu protiv divljih deponija na Fruškoj gori
30. Oktobar 2016. // ZŽS - Srbija
Fruška gora, "panonska lepotica", mogla bi uskoro da se reši crnih ekoloških tačaka - divljih deponija - kojih ima na gotovo svim prilaznim putevima planini. Rešenje ovog gorućeg problema intenzivno traže aktivisti Udruženja "Fruškać" i internet-platforme www.fruskac.net, i čini se da...
Za čistiji Tamiš i Dunav
16. Jun 2016. // ZŽS - Srbija
Pančevo je jedan od gradova iz četrnaest zemalja podunavskog sliva koji obeležava evropsku manifestaciju "Dan Dunava". Pod sloganom "Aktivni za reke", osamdesetak volontera je čistilo Tamiš do ušća u Dunav. Već deset godina volonteri iz Pančeva i zaljubljenici u reku jednom godišnje organizuju...
12 ekoloških zapovesti
19. Novembar 2020. // ZŽS - Srbija
Ekološke zapovesti kojih se treba pridržavati za što čistiju životnu sredinu   1. Ne očekuj od prirode više nego što si joj dao, (priroda);   2. Zaštiti planetu ovu,drugu nemamo niti ćemo dobiti novu, (planeta);   3. Brini o vazduhu pre nego što ga ugledaš,...
Izveštaj o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada u Republici Srbiji u 2015. godini
Agencija za zaštitu životne sredine je, na osnovu dostavljenih izveštaja o proizvodima koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, stavljenim na tržište Republike Srbije, kao i podataka o upravljanju otpadom koji nastaje nakon njihove upotrebe, pripremila godišnji izveštaj za 2015. godinu....
Pronađite firmu prema sledećim kriterijumima