Prijavljeno 12.000 radnika
28.
Februar.
2016.
Za samo godinu i po od usvajanja izmena i dopuna Zakona o radu, inspektori rada uspeli su da u legalne tokove uvedu više od 12.000 radnika na crno. U odnosu na 2014, broj prijavljenih je veći za 181 odsto, zbog čega je državna kasa punija za oko 270 miliona dinara. U nadzorima je "pronađeno" i 389 preduzeća koja su poslovala bez ikakvih papira.
Ovo su samo neki od rezultata za koje je, tvrde u Ministarstvu rada, zaslužan novi zakon o radu donet sredinom 2014. godine. Inspektorat za rad je povezan sa Centralnim registrom obaveznog socijalnog osiguranja na osnovu čega dobija sve informacije u vezi s prijavama i odjavama sa osiguranja i radnopravnom statusu radno angažovanih koje zatekne kod poslodavca u postupku nadzora, tako da može da dodatno proveri da li se radi o radu na crno.
- Jedan od najvažnijih efekata ovog propisa jeste efikasnija naplata potraživanja na ime neisplaćenih zarada, jer je uvedeno da obračunski list predstavlja izvršnu ispravu, tako da, bez vođenja sudskog spora, zaposleni mogu svoja potraživanja na ime neisplaćenih zarada da ostvare u izvršnom postupku koji je mnogo brži i efikasniji - kažu u Ministarstvu za rad. - Ukupan iznos novca isplaćen zaposlenima kao izvršnim poveriocima do 31. jula prošle godine iznosio je 158,9 miliona dinara.
Važan napredak za zakonodavca je i činjenica da je izmenama odredaba za rad na određeno vreme data veća šansa za zasnivanje radnog odnosa, a ujedno i podsticaj za zapošljavanje teže zapošljivih kategorija. Tu se pre svega misli na one kojima do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na penziju nedostaje do pet godina.
- Poslodavcima je pružena mogućnost zaključivanja ugovora na određeno vreme do 24 meseca, a pod određenim uslovima i duže, što je umnogome poboljšalo situaciju na polju tržišta rada i podstaklo zapošljavanje - objašnjavaju nadležni.
- Regulisane su i odredbe koje se tiču otpremnina. Naime, prema ranijem zakonskom rešenju ona se isplaćivala za sve vreme provedeno u radnom odnosu, bez obzira na to koliko je zaposleni radio kod poslodavca koji je isplaćuje i nezavisno od toga da li ju je radnik već primio. Ovakvo rešenje predstavljalo je nerealan trošak, a bilo je i izvor zloupotreba.
Novim zakonom obezbeđeno je da se otpremnina isplaćuje za period proveden kod poslednjeg poslodavca i ona sada predstavlja jedan vid lojalnosti poslodavcu. Novo zakonsko rešenje je omogućilo starijim osobama na evidenciji nezaposlenih veću mogućnost za zaposlenje, jer poseduju radno iskustvo, a firma nema obavezu da im u slučaju viška isplaćuje otpremninu za ceo radni vek već samo za vreme provedeno na radu kod tog poslodavca.
Sa većinom pozitivnih efekata Zakona o radu saglasni su i poslodavci, a posebno naglašavaju da je ovaj propis doprineo unapređenju poslovnog ambijenta u Srbiji.
- Ono što poslodavci očekuju u narednom periodu jeste fiskalna reforma, odnosno smanjenje velikih opterećenja koja imaju - kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca. - Sa sadašnjih 60 odsto trebalo bi da budu smanjena na 40 procenata, što će dovesti do prelaska mnogih iz sivih u legalne tokove. Iako su sindikati govorili da će zakon dovesti do masovnih otpuštanja, to se, ipak, nije dogodilo.
Za Zorana Mihajlovića, sekretara Saveza samostalnih sindikata Srbije, pozitivnih efekata novog zakona o radu gotovo da nema.
- Sindikati nisu ni očekivali da će se desiti "histerija otpuštanja", ali nema ni mnogo zapošljavanja - rekao je on. - Nezaposlenost je i dalje velika, a priče o padu stope nezaposlenosti mogu se objasniti metodom statističkog računanja, prema kojoj se svako ko je u radnom odnosu jedan sat u toku godine više ne smatra nezaposlenim.
On naglašava da nema velikih investicija, prava zaposlenih su smanjena, zarade takođe, nije se poboljšalo zapošljavanje... Ono što se u javnosti predstavlja dobro, poput rasta zaposlenosti, zapravo je samo igra statistike.
- Najgore od svega je što država ne poštuje ni zakon koji je sama donela - kaže naš sagovornik. - To se dogodilo i nedavno u pregovorima oko zakona o platama u javnom sektoru, čije su se prvobitne odredbe kosile sa Zakonom o radu. Slična situacija dešava se i sa utvrđivanjem minimalne cene rada, koja već duže vreme nije u skladu s pomenutim propisom.
UMESTO OTKAZA - NOVČANA KAZNA
Zakonodavac tvrdi da je stvorena pravna sigurnost i za zaposlene i za poslodavce, jer su sada jasno definisana ponašanja koja mogu da budu sankcionisana. Takođe, uvedene su i druge mere pored otkaza kao što su novčana kazna, udaljenje s rada i opomena, što daje veće mogućnosti poslodavcu da u zavisnosti od težine povrede izrekne odgovarajuću meru, koja ne mora da bude samo otkaz.
