Zaštita životne sredine

Srbija dostavila ciljeve smanjenja stakleničkih gasova

24. Apri. 2016.
Srbija dostavila ciljeve smanjenja stakleničkih gasova

Vlada Srbije je, među prvih 10 država sveta, dostavila svoje ciljeve smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte i oni iznose 9,8 odsto do 2030. godine, u odnosu na 1990, rečeno je danas na Klimatskom panelu Srbije.

 
"Srbija danas ima 36 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda od čega šest rade punim kapacitetom. U procesu pristupanja Evropskoj uniji, Srbija će biti u obavezi da ima 320 operativnih postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koji su u potpunosti usaglašeni sa standardima EU", izjavila je državni sekretar za zaštitu životne sredine Stana Božović.
 
Na skupu koji je, posle potpisivanja Pariskog sporazuma u Njujorku, organizovao Centralnoevropski forum za razvoj (Cedef), ona je ukazala na značaj postizanja tog sporazuma i ukazala da je Vlada Srbije je među prvih 10 država sveta koja je Sekretarijatu Okvirne konvencije o promeni klime dostavila svoje ciljeve smanjenja emisije gasova.
 
Božović je istakla da su značajni koraci već napravljeni do sada, tako da je sektor zaštite životne sredine iz "crvenog" prešao u "zelenu" fazu u pripremama poglavlja 27 za pristupanje EU, navodi se u saopštenju Cedefa. 
 
Ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro je, takođe, ukazala na značaj potpisivanja sporazuma u Njujorku i da sam datum nije slučajno izabran - 22. april je od 1970. Dan planete Zemlje, a upravo budućnost naše planete zavisi od primene Pariskog sporazuma. 
 
Svet treba da se raduje uspehu ove ceremonije potpisivanja, kao i usvajanju Sporazuma u decembru mesecu prošle godine, nakon teških i dugih pregovora, rekla je ona. 
 
Pariski sporazum će stupiti na snagu kada ga 55 odsto zemalja koje emituju 55 odsto svetske emisije gasa sa efektom staklene bašte, bude ratifikovalo. 
 
Rad na ovom pitanju će za Francusko predsedništvo zadržati oznaku "hitno". Ne sme se više da gubiti vreme, jer se klimatske promene ubrzavaju, a efekti se svakodnevno osećaju. Treba takođe, uporedo sa pravnim procedurama, održati ritam, kako bi se mobilisale vlade, civilna društva, svet privrede, i kako bi se što brže uspostavile efikasne mere energetske tranzicije.
 
Samo neke od posledica klimatskih promena su poplave, suše, toplotni talasi... Srbija je već osetila ove posledice i doživela ekstremne gubitke, navodi se u saopštenju.
 
Poplave u 2014. uticale su na smanjenu proizvodnju električne energije za 40 odsto, ostavili su zagađene vodotokove i štetu veću od 1,5 milijardi evra. Štete u poljoprivredi od suša su 2012. bile veće od dve milijarde dolara, smanjeni su prinosi, pojavio se aflatoxin u kukuruzu. Kao posledica toplotnih talasa 2007, povećao se broj smrtnih slučajeva u Beogradu, ističe se u saopštenju sa klimatskog panela.
 
Izvor: Tanjug
Pogledajte još
Danas se obeležava Dan zaštite prirode
11. April 2016. // ZŽS - Srbija
Nacionalni Dan zaštite prirode, 11. april, biće obeležen danas različitim programima kako bi se ukazalo nа znаčаj očuvаnjа prirodnih dobara Srbije i održivog upravljanja zaštićenim područjima, najavili su organizatori. Zavod za zaštitu prirode ocenio je da je pored povećаnjа teritorije pod...
Svi gradovi do 2020. godine sa rešenim pitanjem otpada
U prisustvu Mihajlovićeve je potpisan ugovor vredan 15 miliona evra između JKP Vodovod Kruševac i kompanije Aktor za projektovnje i izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Kruševcu.   - Naš plan je da najkasnije do 2020. ne bude nijedan grad u Srbiji koji neće imati uređeno pitanje...
Održana prva konferencija povodom izrade Nacrta Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji sa akcionim planom
 Prva konferencija, na kojoj je predstavljen Nacrt Programa zaštite vazduha u Republici Srbiji sa akcionim planom koji se izrađuje uz podršku Evropske unije u okviru projekta IPA 2014 „Razvoj okvira za usklađivanje sa zakonodavstvom EU u oblasti vazduha, hemikalija i horizontalnih pitanja“, održana je danas uz...
Bolnici u Kikindi solarni kolektori štede ogroman novac
SOLARNI kolektori, koji su na 360 kvadratnih metara prekrili dvorišni prostor kikindske Opšte bolnice, proradili su i već na startu počeli da - šparaju ogroman novac. Sva sanitarna voda u ovoj zdravstvenoj ustanovi, umesto plinom kao osnovnim energentom, u određenoj meri i strujom, sada se zagreva - sunčevom energijom,...
Pronađite firmu prema sledećim kriterijumima