Zaštita životne sredine

5. jun Svetski dan zaštite životne sredine

04. Jun. 2020.
5. jun Svetski dan zaštite životne sredine

 

„Vreme je za prirodu“

 
Svetski dan zaštite životne sredine obeležava se svake godine 5. juna u više od
143 zemlje u svetu i predstavlja osnovno sredstvo Ujedinjenih nacija za podizanje
svesti kod stanovništva o značaju zaštite životne sredine.
Tema ovogodišnjeg obeležavanja 5. Juna 2020. Svetskog dana zaštite životne sredine
je “Vreme je za prirodu“ i odnosi se na biodiverzitet – poziv na akciju za borbu
protiv ubrzanog gubitka vrsta i degradacije prirodnog sveta. Cilj ovogodišnjeg
obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine je da naučimo kako su sva živa
bića na Zemlji povezana i kako možemo da utičemo na sve ono što nam dolazi iz
prirode (hrana koju jedemo, vazduh koji dišemo, voda koju pijemo,kao i na klimu koja
čini našu planetu pogodnom za život). Briga o nama podrazumeva brigu o prirodi.
Milion biljnih i životinjskih vrsta rizikuje izumiranje, najvećim delom zbog
ljudskih aktivnosti. Obeležavanje Svetskog dana zaštite životne sredine traži da
preispitamo kako su se razvijali naši ekonomski sistemi i kakav uticaj imaju na
životnu sredinu.To su pitanja koja svet ne može izgubiti iz vida čak i kada se bavimo
pandemijom koronavirusa i aktuelnom klimatskom krizom. Kolumbija kao zemlja koja
ima jednu od najvećih raznolikosti biljnih i životinjskih vrsta, je očuvanje
biološke raznolikosti učinila nacionalnim prioritetom.
Životna sredina i Kovid-19.
Pandemija Kovid-19 je podsetnik da je ljudsko zdravlje povezano sa zdravljem planete
zemlje. Korona virusi su zoonotični, što znači da mogu da izazovu oboljenje kod
različitih domaćina životinja i ljudi a istraživanja pokazuju da su ove bolesti u
porastu.Trenutno se od zoonoza svake godine dogodi oko milijarada slučajeva bolesti
i milion smrtnih slučajeva.Čak 60% svih poznatih zaraznih bolesti kod ljudi je
zoonotično, čak 75% svih novih zaraznih bolesti. Naučnici predviđaju da ako ne
promenimo svoje ponašanje prema divljim staništima, preti nam opasnost od širenja
virusa. Da bismo sprečili buduće zoonoze moramo se pozabaviti višestrukim
pretnjama ekosistemima i divljim životinjama, uključujući gubitak i fragmentaciju staništa, ilegalnu trgovinu,zagađenje, invazivne vrste i sve više klimatskepromene.
 
Svetski dan zaštite životne sredine ima za cilj da nadahne sve, da se čuje glas
građana. Građani moraju nagovoriti svoje vlade da ispune obaveze o očuvanju prirode,
zaustavljanju zagađenja i osiguravanju primene zakona o životnoj sredini. Kompanije
moraju da razviju održive lance snabdevanja kao i poljoprivredne i proizvodne prakse
koje ne štete životnoj sredini. Građani i udruženja civilnog društva trebalo bi da
gledaju kao da sačuvaju i obnove degradirane ekosoisteme. I potrošači bi trebali da
provere proizvode koje kupuju. Svi mi bi trebali da naučimo da živimo ne samo u
harmoniji jedni sa drugima već i sa prirodom.
Podelimo znanje sa porodicom i prijateljima o Svetskom danu zaštite životne
sredine i počnimo da delujemo na one stvari koje možemo da promenimo.
 
   
  • World enviromental day, Practical guide, https://p.widencdn.net/e2n0wj/WED_SimpleToolkit
  • Тime for nature,https://www.worldenvironmentday.global/?c=1
Pogledajte još
Akcija
U domovima, školama, poslovnim zgradama, na znamenitim građevinama i spomenicima širom planete u subotu u 20.30, na jedan sat biće isključena osvetljenja, kao deo akcije "Sat za našu planetu", koju organizuje Svetski fond za prirodu (WWF).  Centralne manifestacije u okviru te akcije u Srbiji, u periodu...
U Pekingu nova jedinica policije za zaštitu životne sredine
Pekinški zvaničnici su saopštili da uspostavljaju novu policijsku jedinicu za zaštitu životne sredine, pošto se Kina bori s teškim smogom. Vlasti Pekinga navode da će nove policijske snage sankcionisati one koji pale roštilj na otvorenom, spaljuju smeće, drvo i drugu biomasu, preneli su kineski...
Čak 80 procenata stanovništva ne udiše kvalitetan vazduh
Osamdeset posto svetskog stanovništva živi u gradovima u kojima kvalitet vazduha nije u skladu sa limitima Svetske zdravstvene organizacije. Iako su sve svetske regije pogođene, stanovnici najsiromašnijih gradova trpe najveće posledice, upozorava se u stručnoj studiji.   Zagađenje vazduha zbog povišene...
NAJBOGATIJI UNIŠTAVAJU SVET 10 odsto država odgovorno za polovinu emisije ugljenika
Najbogatijih 10 odsto zemalja u svetu odgovorne su za čak polovinu emisija ugljenika, saopštila je međunarodna humanitarna grupa "Oksfam".   U saopštenju se navodi da najsiromašniji proizvode oko deset odsto, iako su siromašnije ekonomije najranjivije pred klimatskim promjenama.  ...
Pronađite firmu prema sledećim kriterijumima