Zaštita životne sredine

Svetski dan životne sredine 2022: Imamo samo jednu planetu

05. Jun. 2022.
Svetski dan životne sredine 2022: Imamo samo jednu planetu

U univerzumu se nalaze milijarde galaksija, u našoj galaksiji su milijarde planeta, ali postoji samo jedna planeta Zemlja – to je glavna poruka ovogodišnjeg obeležavanja Svetskog dana zaštite životne sredine, a ovogodišnji hašteg na društvenim mrežama je #samojednaplaneta. Globalna kampanja OnlyOneEarth (Samo jedna zemlja) poziva na kolektivnu, transformativnu akciju na globalnom nivou, za zaštitu i obnovu planete. Takođe, za većinu građana Srbije zdrava životna sredina postala je važnija od ekonomije.

Stanje životne sredine zahteva urgentna rešenje. Usled trostruke planetarne krize, zbog klimatskih promena, gubitka prirodnog bogatstva i biodiverziteta i povećanja zagađenja i količine otpada, potreba za akcijom za zaštitu planete sada je važnija nego ikad, navodi Program Ujedinjenih nacija za životnu sredinu (UNEP).

Svetski dan zaštite životne sredine 5. jun, obležava se od 1973. godine i prerastao je u najveću globalnu platformu za zaštitu životne sredine, navode u UNEP-u, koji predvodi incijativu.

Samo jedna zemlja, bio je slogan i prve konferencije Ujedinjenih nacija o ljudskoj životnoj sredini, koja je održana u Stokholmu 1972. godine. To je održivi razvoj stavilo na globalni dnevni red.

Pola veka kasnije, planeta se suočava sa višestrukom vanrednom situacijom. Klimatske promene se događaju isuviše brzo da bi se ljudi i priroda tome prilagodili. Gubitak staništa i mnogi drugi pritisci na planetarni ekositem dovode do procene da čak jednom milionu vrsta preti izumiranje. Vazduh, zemlja i voda se kontinuirano zagađuju.

Održivost planete zahteva transformaciju privrede i društva

Priroda je u vanrednom režimu, vreme ističe, upozoravaju još jednom ekolozi. Kako bi se globalno zagrevanje održalo ispod 1,5 stepeni Celzijusa u ovom veku, neophodno je da se prepolove godišnje emisije gasova staklene bašte do 2030. godine.

Ukoliko se ne preduzmu neophodne akcije, izloženost zagađenju vazduha izvan bezbednih smernica povećaće se za 50 odsto tokom decenije, dok će se plastični otpad koji odlazi u vodene ekosisteme skoro utrostručiti do 2040. godine.

Jedni izlaz iz ekološke krize jeste transformacija privrede i društva, kako bi postale inkluzivne, pravednije i povezanije sa prirodom

Jedni izlaz iz takve situacije jeste transformacija privrede i društva, kako bi postale inkluzivne, pravednije i povezanije sa prirodom. Neophodno je da se pređe sa nanošenja štete planeti, na njeno izlečenje, a dobra vest je da rešenja i tehnologije za to postoje i da su sve pristupačnije, navode u UNEP-u.

Program UN-a za životnu sredinu ističe da transformacije ka održivom sistemu moraju biti dostupne, pristupačne i otvorene ka pojedincima i njihovom svakodnevnom načinu života. To podrazumeva usklađivanje odluka o tome kako se živi u gradovima, u domovima, kako i gde se ulaže novac, sve do toga kako se pojednici zabavljaju i provode svoje slobodno vreme.

Međutim, veliki i presudan uticaj imaju i društveni odnosi drugog reda veličina, u domenu energije, proizvodnih sistema, globalne trgovine, transportnih sistema i zaštite biodiverziteta.

Transformacije tih odnosa mogu da kreiraru samo veći entiteti, nacionalne vlade, finansijske institucije, preduzeća, međunarodne organizacije i druge institucije koje imaju moć da donesu pravila i odluke, „da uokvire ambicije i otvore nove horizonte“, napominju u UNEP-u.

Pored toga, pojednici i civilno društvo su ključni u zagovaranju, podizanju svesti i davanju podrške u odlukama koje se tiču budućih transformacija ka održivim sistemima.

Stil i potrošnja

Čovečanstvo troši ekvivalent od 1,6 obnovljivih resursa planete, kako bi se da održao trenutni način života. Dakle, mnogo više od toga što priroda može da obnovi. Dan ekološkog duga 2021. godine bio je 29. juli. Iza tog datuma, svi potrošeni resursi na planeti nisu obnovljivi. Ekosistemi ne mogu da isprate takve tendencije i potrošnju.

Savremeni „stilovi života“ su povezani sa dve trećine svih emisija gasova staklene bašte. Održivi načini života i ponašanja mogli bi da smanje emisije za 40 do 70 procenata do 2050. godine, navodi UNEP.

Ipak, treba napomenuti da postoji ogromna neujednačnenost u potršnji resursa, između zemalja sa visokim dohotkom i zemalja u razvoju.

Odnos prema životnoj sredini u Srbiji

Prema istraživanju o odnosu javnosti i zdrave životne sredine u Srbiji, koje su realizovali Agencija za istraživanje javnog mnjenja CeSID i UNDP Srbija, stanovnike Srbije najviše brine zagađenja vazduha (26 procenata), zatim kvalitet vode (13 procenata), stanje i pristunost divljih deponija (12 procenata), dok je kompanija Rio Tinto zauzela četvrto mesto (8 procenata).

U davanju prednosti ekologiji ili ekonomiji, 67 procenata daje primat ekologiji, 21 procenat daje jednaku važnost obema, dok samo 12 procenata ispitanika smatra da je ekonomija važnija.

Autori istraživanja istakli su još neke od rezultata ispitivanja javnog mnjenja u odnosu prema životnoj sredini:

  • Građani Srbije znaju šta treba da se uradi zarad bolje zaštite životne sredine, ali nisu spremni da lično za to izdvoje više novca.
  • Postoji jaz između navika i stavova građana Srbije o životnoj sredini.
  • Postoji značajan jaz u razumevanju i poverenju između građana i institucija koje rade na pitanjima životne sredine.

Istraživanje je pokazalo i to da su građani Srbije svesni da su klimatske promene realnost. Kao uzrok klimatskih promena 41 procenat ispitanika navodi razvoj svetske industrije, dok je u istom procentu konstatovano da su one posledica ljudskog delovanja.

Kako bi se sprečila ugrožavanje životne sredine, građani smatraju da bi država trebalo da uvede strože sankcije.

Građani smatraju da bi država trebalo da uvede strože sankcije

Za povećanje kazni za preduzeća, kompanije i rudnike koji zagađuju se izjasnilo 27 procenata ispitanika, kao i za građane zagađivače za šta se opredelilo 19 procenata.

Rešenje koje bi država mogla da preduzme jeste i podrška organizacijama koje se bave zaštitom životne sredine, sa 14 procenata. Država bi trebalo da spreči seču šuma i da radi na pošumljavanju, za šta se opredelilo 13 procenata ispitanika, koliko je i za subvencije za reciklažu, stanovništvu i privredi.

Izvor: Balkan green energy news

Pogledajte još
Čiste reke u devet opština?
02. Oktobar 2016. // ZŽS - Srbija
Nade Užičana da će po prvi put u istoriji grada imati čistu reku pale su u vodu prošle godine, kada se - posle niza propusta - odustalo od izgradnje Centralnog postrojenja za preradu otpadnih voda (CPPOV).   Nova šansa za spas vodotokova koji su sada jedini "kolektori" fekalija za stotine hiljada...
Zelena oaza na detelinari
16. Januar 2017. // ZŽS - Srbija
Stanovnici Detelinare i Novog naselja moći će od leta da uživaju u velelepnom parku, koji će biti podignut na neuređenoj površini između dva naselja. Pripremni radovi na uređenju nove zelene oaze u Novom Sadu počinju na proleće, a budući park će zauzeti površinu od 3,5 hektara u vlasništvu grada bez parcele, koja...
Elektrobusevi koji ne zagađuju grad spremni za prvu vožnju
Četiri od pet novih elektrobuseva stiglo je u Beograd i nalaze u garaži GSP. Novi autobusi zelene su boje, a na gradskim ulicama nalaziće se od 20. jula. Do tada pogledajte kako će oni izgledati.   Izvor: Blic
Plaža na Đetinji zagađena, kupanje na ličnu odgovornost
Na kupalištu Plaža na Đetinji u Užicu do daljnjeg će stajati crvena zastava i tabla sa upozorenjem da voda nije za kupanje.   Kao i prethodna, i nova analiza vode pokazala je da je Đetinja zagađena, odnosno da pripada četvrtoj, odnosno petoj kategoriji koja je zdravstveno nebezbedna za kupanje i rekreaciju.  ...
Pronađite firmu prema sledećim kriterijumima