Da naš Begej više ne bude kanalizacija
03.
Avgust.
2016.
POSLE decenijskih najava, konačno će biti preduzete mere za očuvanje Begeja, a izgradnjom prečišćivača otpadnih voda rešiće se jedan od najvećih komunalnih problema i zaustaviti ekološka degradacija Zrenjanina.
Optimizam stiže sa poslednje sednice Skupštine grada, gde je usvojen izveštaj o istraživanju tržišta javno privatnog partnerstva (JPP) za izradu projekta, izgradnju i upravljanje uređajem za prečišćavanje otpadnih voda teritorije Zrenjanina. Uz pomoć EU i eksperata iz inostranstva i naše zemlje, istraživanje je uradilo Udruženje CREAM, koje se u Srbiji bavi promocijom i podrškom JPP.
- Izgradnja prečišćivača za otpadne vode, koja sledi, logičan je produžetak nastojanja lokalne vlasti da građanima obezbedi kvalitetnije uslove za život i zdraviju sredinu - kaže gradonačelnik Čedomir Janjić, napominjući da je u Zrenjaninu u toku izgradnja još jednog izuzetno važnog objekta - fabrike vode.
Studija istraživanja tržišta o JPP za otpadnu vodu jedinstvena je u Srbiji, jer do sada nijedna lokalna zajednica nije pokazivala interesovanje za ovaj vid komunalnog investiranja. Koristeći prvenstveno iskustva iz komšiluka (Hrvatske i Mađarske), eksperti CREAM smatraju da grad na Begeju izuzetno brzo može da reši svoj veliki ekološki problem i usvoji standarde EU u postupanju sa otpadom.
- Ova investicija JPP mogla bi da se realizuje i sa elementima koncesije, što je na gradu Zrenjaninu da odluči, a u poslu bi imao upravljačka prava. Kontaktirali smo 31 kompaniju širom sveta, a devet je izrazilo spremnost da se uključe u projekat, čije bi pokretanje išlo uz pomoć donacija EU - ističe studija CREAM, koju kao glavni menadžer potpisuje Tanja Jakšić.
Zrenjanin je sagradio preko 400 kilometara kanalske mreže, sa 26.000 priključaka. Otpadna voda iz gradske kanalizacije i privrednih organizacija direktno se, bez ikakvog prečišćavanja, ispušta u Begej. Samo iz Aleksandrovačkog kanala, koji je najveći zagađivač grada, u Begej se dnevno ispušta oko 13.000 kubnih metara otpadne vode. Reka je davno pretvorena u otvoreni kanalizacioni sistem, koji predstavlja pravu ekološku bombu!
- Prečišćivač za prikupljanje i tretman otpadnih voda nalazio bi se na 4 km jugoistočno od Zrenjanina, u blizini Begeja, a njegova izgradnja mogla bi da započne već 2018. Potrebna sredstva od 22,3 miliona evra, obezbedila bi se od donacija EU (15,5 miliona), od Vlade RS 5, i Grada Zrenjanina 1,8 miliona evra - iznose eksperti CREAM, koji ističu da projekat podrazumeva i vredan energetski izvor, jer bi se od mulja proizvodio biogas.
Najveći rizik ovog JPP je održivo finansiranje. Investicija bi gradu i njegovom poslovnom partneru mogla da se isplati za 30 godina pod stabilnim finansijama. Kompanije koje ne žele da učestvuju u ovom poslu, kao problem ističu teškoće u naplati usluga u Srbiji. Doduše, u Zrenjaninu trenutno naplativost naknade za kanalizaciju iznosi oko 80 odsto. Ali, pitanje je kako će građani prihvatiti povećanje sa sadašnjih 23 na 48 dinara po potrošenom kubiku vode?
PRIKLjUČCI I RADNICI
NA teritoriji Zrenjanina je 21 naseljeno mesto, od kojih kanalizaciju imaju samo Elemir, Ečka, Klek i Melenci. Ta naselja našla bi se u projektu JPP, a ostala nakon izgradnje svojih priključaka. Integralno upravljanje vodom i otpadnom vodom, inače, bilo bi povereno JKP "Vodovod i kanalizacija". Po projektu JPP ono bi moralo broj radnika da smanji sa sadašnjih 260 na 160.
