Paljenje strnjike, odnosno žetvenih ostataka, u Srbiji je strogo zabranjeno i kvalifikovano kao krivično delo, ali je i pored toga tokom 2019. godine evidentirano gotovo 19.000 požara na otvorenom prostoru u kojima su najviše goreli nisko rastinje, šume, voćnjaci i livade, a 14 ljudi je stradalo, upozoreno je danas na pres konferenciji povodom početka kampanje "Ne pali strnjiku".
Budući da spaljivanje strnjike ima dugotrajne štetne posledice na žemljište i životnu sredinu, pretnja je za opštu i bezbednost u saobraćaju, pa je Ministarstvo za zaštitu životne sredine, u saradnji sa ministarstvima poljoprivrede i unutrašnjih poslova, UNDP i Globalnim fondom za životnu sredinu, pokrenulo kampanju kako bi ukazali na negativne posledice tog postupka, ali i da bi uticali na podizanje svesti ljudi.
Paljenje strnjike je davnašnja agrotehnička mera kojoj poljoprivrednici pribegavaju kako bi izbegli nepotrebne troškove, ali umesto ušteda izazivaju veliku opasnost.
Zato iz Ministarstva za zaštitu životne sredine apeluju na građane da odgovorno postupaju sa žetvenim ostacima i da ih ne pale na otvorenom prostoru, jer nekontrolisani požari mogu dovesti do ozbiljnih posledica.
"Sa aspekta žastite životne sredine, nepophodno je da istaknemo da paljenje strnjike ugrožava biljni i životinjski svet i nanosi veliku štetu zemljištu", rekao je državni sekretar u Ministartstvu zaštite životne sredine Robert Jakša.
Sa agronomskog stanovišta, preporuka je da se zemljište obrađuje odmah posle žetve, plitkim ili dubljim oranjem, a da se izbegava spaljivanje.
Kako je pojasnio državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Velimir Stanojević posle žetve pšenice u proseku ostane od tri do sedam tona žetvenih oistataka, čijim se spaljivanjem uništava ozbiljna biljna masa, koja bi dugorocno poboljsaala plodnost žemljišta odnosno kvalitet humusa.
"Dugorocno spaljivanje dovodi do smanjenja humusa - čak do tri tone po hektaru obradivog zemljišta", upozorio je Stanojević.
U ovoj kampanji, MUP, kroz Sektor za vanredne situacije, učestvuje već dve godine, a podaci od početka godine ukazuju da su preventivne aktivnosti izuzetno važne.
Zamenik načelnika Sektora za vanredne situacije MUP-a Boban Stevanović rekao je da je na teritoriji Srbije do sada evidentirano ukupno 20.237 požara, odnosno vanrednih događaja, od čega 16.000 požara na otvorenom.
"U tim pozarima život je izgubilo osmoro ljudi, 29 je povređeno, u akcijama je spaseno četvoro, a povređeno je i osam pripadnika vatrogasno spasilačkih jedinica“, rekao je Stevanović.
Samo na Zlatiboru je ove godine izgorelo oko 200 hektara šume i niskog rastinja, a u toku prethodnih osam godina u celoj Srbiji registrovano oko 90.000 požara na otvorenom, pa iz "Srbijašuma" upozoravaju da su šumški ekosistemi ugroženi dugotrajnim sušnim periodima, ali i klimatskim i ljudskim faktorom.
