Zakonom o radu određeno je da su prava zaposlenog iz radnog odnosa sledeća: pravo na odgovarajuću zaradu, bezbednost i zdravlje na radu, zdravstvenu zaštitu, zaštitu ličnog integriteta, dostojanstvo ličnosti i druga prava u slučaju bolesti, smanjenja ili gubitka radne sposobnosti i starosti, materijalno obezbeđenje za vreme privremene nezaposlenosti, kao i pravo na druge oblike zaštite, u skladu sa zakonom i opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.
U skladu sa navedenim, svi zaposleni imaju pravo na bezbednost i zdravlje na radu jer ono predstavlja jedno od osnovnih prava iz radnog odnosa. Bezbednost i zdravlje na radu podrazumeva ostvarivanje uslova rada u kojima se preduzimaju određene mere i aktivnosti u cilju zaštite života i zdravlja zaposlenih od rizika koji se javljaju u radnoj sredini i na radnom mestu.
Pravo na bezbednost i zaštitu zdravlja kao osnovno pravo zaposlenih, institucionalno organizovanje i mehanizmi neophodni za njegovo ostvarivanje uređuju se u Republici Srbiji zakonima, podzakonskim aktima, normativima i standardima, kolektivnim ugovorima, aktom poslodavca i ugovorom o radu. Pravo na zaštitu na radu je zagarantovano Ustavom, sistemska pitanja, prava, obaveze i odgovornosti regulisana su odgovarajućim zakonima-Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu i Zakonom o radu.
I pored navedenih pravnih garancija zdravih i bezbednih uslova za rad, dešava se da radno mesto zapravo nije najbezbednije moguće okruženje. Naprotiv, mogući su znatni problemi, kakve često imaju radnici koji obavljaju poslove u sitne noćne sate na radnim mestima sa povećanom frekvencijom ljudi. Kako osigurati bezbedne uslove rada za zaposlene na takvim mestima, posebno tokom rada noću i posebno za žene, kao naročito osetljivu kategoriju zaposlenih? Kao što smo naveli, zdravo i bezbedno radno mesto propisi garantuju svakome, ali neki poslovi nose veće rizike-kako prepoznati te rizike i neutralisati ih u što većem obimu, gde ćemo poseban osvrt imati na zaposlene žene koje rade noću.
Poslodavac je nosilac svih obaveza i odgovornosti u uspostavljanju bezbednih uslova rada i zaštite zdravlja zaposlenih, iz čega proizlazi i njegova odgovornost za bezbedno i zdravo radno okruženje njegovih zaposlenih. U tom smislu opšta obaveza poslodavca je da zaposlenom obezbedi rad na radnom mestu i u uslovima u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zaštite zdravlja, odnosno da prilikom organizovanja rada i radnog procesa (pre početka rada i u toku rada) primeni preventivne mere kao i da za njihovu primenu izdvoji potrebna finansijska sredstva.
Kad se govori o riziku na radu, podrazumeva se rizik koji se javlja na radnom mestu, koji ugrožava život i zdravlje zaposlenog pri obavljanju poslova svog zanimanja (profesije), pa se takav rizik definiše kao profesionalni rizik. Ovi rizici su različiti, te je neophodna njihovo prepoznavanje i definisanje koliko može biti jak njihov uticaj na zaposlenog, što se utvrđuje u postupku procene profesionalnog rizika za svako radno mesto. Svako radno mesto podrazumeva neki rizik, ali se on do određenog nivoa smatra prihvatljivim jer ne ugrožava neposredno zdravlje zaposlenog. Procenjuje se preostali rizik, onaj koji poslodavac nije mogao da izbegne niti da otkloni na njegovom izvoru te postoji opasnost i verovatnoća da ugrozi bezbednost i/ili zdravlje zaposlenog.
Znači, u pitanju su radna mesta na kojima se, zbog prirode posla, i pored preduzetih mera rizik ne može otkloniti niti smanjiti preventivnim merama, te je neophodno izvršiti analizu uticajnih faktora i proceniti koje i kakve štetne posledice može da izazove i koje mere u svakom slučaju primeniti da bi se zaposleni zaštitio. Procena rizika predstavlja najznačajniju obavezu poslodavca u pogledu bezbednosti i zdravlja na radu. Vrši se pre početka rada, u toku rada kao i u svakom slučaju kada zbog izmena uslova rada može doći do pojave novog rizika ili promene stepena utvrđenog rizika. Procena rizika kao preventivna aktivnost značajna je zbog toga što se vrši za svako radno mesto na osnovu opasnosti utvrđenih na radnom mestu i u radnoj sredini i mogućeg uticaja na zaposlenog na tom radnom mestu. Poslodavac je obavezan da donese poseban akt o proceni rizika u pisanoj formi koji sadrži podatke o stvarno utvrđenom stanju (procesu rada, opasnostima i zaposlenima), procenjenom riziku i predviđene mere zaštite.
Takođe, poslodavac je dužan da opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom, utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac koji ima do deset zaposlenih – prava, obaveze i odgovornosti može utvrditi ugovorom o radu.
S druge strane, i zaposleni je dužan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utiče na bezbednost i zdravlje na radu. Poslodavac svakako ne bi smeo da ignoriše primedbe zaposlenih o povećanim rizicima za bezbednost na nekim radnim mestima, jer je to početak identifikovanja problema, a obaveza njegovog uklanjanja je upravo na poslodavcu-on je stub i nosilac posla obezbeđivanja radnog mesta. Pa tako, ukoliko zaposleni primete da obavljajući određene poslove, posebno noću, izlažu sebe povećanom (neuobičajenom) riziku od povređivanja, treba neposredno ili putem sindikata, odnosno lica zaduženog za bezbednost i zdravlje na radu, da obaveste poslodavca. Poslodavac da bi preduzeo preventivne i druge mere mora da bude upoznat sa time koji to radnici izlažu sebe povećanoj opasnosti obavljajući svoje radne zadatke.
Šta ovo konkretno znači za zaposlene koji rade noću, npr na mestima gde imaju kontakt sa agresivnom, pripitom populacijom, odnosno sa ljudima čije ponašanje često predstavlja rizik? Znači da poslodavac ima obavezu da taj rizik neutrališe, odnosno njegov uticaj smanji na najmanju moguću meru. Ako se stručno obavi posao procene rizike navedenim aktom o proceni rizika, precizno će se definisati kada moraju da se preduzimaju dodatne mere bezbednosti-npr da radnik ima bezbednu distancu, to jest da mušterija ne može da dođe u neposredan kontakt sa zaposlenim; da se osigura da u radni prostor ne ulaze lica kojima tu nije mesto; da se osigura prisustvo radnika fizičko-tehničkog obezbeđenja; da se makar osigura da više zaposlenih radi istovremeno, jer i to je često odvraćajući faktor prema neodgovornim pojedincima spemnim na verbalno i/ili fizičko nasilje.
Uglavnom-poslodavac je u obavezi da nađe rešenje jer radno mesto ne može da ostane nebezbedno. Tačnije, poslodavac je obavezan da organizuje proces rada u uslovima koji su bezbedni za zaposlene, na način da ne moraju da strahuju da će im u toku rada biti ugrožena bezbednost i zdravlje.
Da bi uspešno obavio ovaj zadatak, poslodavac je obavezan: da zaustavi svaki rad koji predstavlja opasnost po život i zdravlje zaposlenih, da spreči ulazak u krug objekta lica i sredstava saobraćaja koji nemaju osnova za to, da organizuje obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Zakon daje tri mogućnosti za organizovanje ovih poslova: – da ih obavlja poslodavac, – da odredi jednog ili više zaposlenih ili – da angažuje pravno lice, odnosno preduzetnika koji ima ovlašćenje, odnosno licencu za obavljanje tih poslova.
Za sprovođenje Zakona je svakako najznačajniji Pravilnik o načinu i postupku procene rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, koji predstavlja osnovu za preventivno delovanje.
Kao što smo u uvodu rekli, rad noću, na specifičnim radnim mestima, posebno za nežniji pol, predstavlja veliki rizik po bezbednost. Navedeni, ali i sve ostali rizici evidentiraju se u skladu sa citiranim Pravilnikom: ovaj akt utvrđuje postupak procene rizika, definisane opasnosti i štetnosti kao faktori rizika, procenjivanje rizika i utvrđivanje načina i mera za otklanjanje, smanjenje ili sprečavanje rizika. Postupak procene rizika pokreće poslodavac donošenjem odluke o proceni rizika kojom određuje jedno ili više lica odgovornih za sprovođenje postupka. Poslodavac može angažovati i pravno lice, odnosno preduzetnika za procenu rizika pri čemu se ugovorom o angažovanju određuje jedno ili više stručnih, licenciranih lica zaposlenih kod tog pravnog lica, odnosno preduzetnika koja su odgovorna za sprovođenje postupka procene rizika. Pod stručnim licem se podrazumeva lice koje ima položen stručni ispit o praktičnoj osposobljenosti za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Stručno lice sačinjava plan sprovođenja postupka procene rizika koji odobrava poslodavac.
Proceni rizika prethodi utvrđivanje stanja koje obuhvata prikupljanje i sistematizovanje podataka o: – poslodavcu, – tehnološkom i radnom procesu, – sredstvima za rad i sredstvima i opremi za ličnu zaštitu na radu, – organizaciji rada i radnim mestima, prepoznatim i utvrđenim opasnostima i štetnostima, na radnom mestu i u radnoj okolini (informisanjem od zaposlenih, iz dokumentacije o izvršenim pregledima i ispitivanjima sredstava za rad i radne sredine, iz izveštaja o lekarskim pregledima, povredama na radu, profesionalnim bolestima i bolestima u vezi sa radom, primenjenim merama kao i iz nalaza inspektora rada).. Radno mesto je sa povećanim rizikom ako se utvrdi da i pored primenjenih mera bezbednosti i zaštite zdravlja na radu i drugih mera postoje opasnosti koje prema proceni mogu da izazovu povredu ili ugroze zdravlje zaposlenog na tom radnom mestu. Na osnovu procenjenih rizika na radnom mestu i u radnoj okolini, poslodavac utvrđuje način i mere za njihovo sprečavanje, otklanjanje ili smanjenje na najmanju moguću meru u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu, tehničkim propisima i standardima kao i opšte priznatim merama. Posle sprovedenog postupka o proceni rizika, poslodavac donosi Zaključak kojim sumira utvrđeno stanje i predviđene aktivnosti a koji sadrži: – radna mesta na kojima je izvršena procena rizika, – radna mesta koja su utvrđena kao radna mesta sa povećanim rizikom, – prioritete u otklanjanju rizika, – izjavu poslodavca da će primeniti sve utvrđene mere u skladu sa aktom o proceni rizika. U postupku procene rizika vrše se konsultacije sa predstavnicima zaposlenih i njihovo informisanje o rezultatima procene rizika i preduzetim merama. Ako se utvrdi da npr za neko radno okruženje je neophodno fizičko-tehničko obezbeđenje, onda to postaje obaveza za poslodavca i dužan je da obezbedi prisustvo lica licenciranih u skladu sa zakonom za obavljanje poslova obezbeđenja.
Nedonošenje akta o proceni rizika prekršaj je poslodavca za koji je propisana oštra novčana kazna.
Zaposleni, omladina, žene i invalidi smatraju se posebno osetljivom, odnosno rizičnom grupom sa stanovišta bezbednosti i zdravlja na radu. Zbog toga su utvrđena posebna prava i propisane dodatne mere kojima se obezbeđuje njihova zaštita od profesionalnog rizika. Zakon ih izdvaja time što predviđa posebnu obavezu uređivanja njihovih prava, obaveza i mera zaštite: drugim propisima, kolektivnim ugovorom, opštim aktom i ugovorom o radu kao i obavezu poslodavca da ih u pisanoj formi obavesti o rezultatima procene rizika na radnom mestu i o merama kojima se ti rizici mogu otkloniti. U tom smislu, svakako se mora uzeti u obzir i to da li je podesno da žene obavljaju bezbednosno-rizične poslove u noćnoj smeni ako im nije garantovana puna sigurnost, jer po zakonu imaju prava na posebne garancije, kao osetljiva kategorija zaposlenih. I ovo je segment organizacije posla o kojem vodi računa poslodavac, jer i navedeno predstavlja rizik na radnom mestu.
Pravo da odbije da radi zaposleni može da koristi u slučajevima kada na radnom mestu i u radnom okruženju postoje opasnosti, odnosno rizici koji neposredno ugrožavaju njegovu bezbednost i zdravlje jer u svakom momentu mogu izazvati štetne posledice, povredu na radu ili narušavanje odnosno pogoršanje zdravlja. Praktično to su situacije kada je prekid rada, a time i izlaganja riziku, jedina mogućnost da se obezbedi zaštita zaposlenog dok se ne sprovedu mere kojima se rizik može smanjiti ili eliminisati. Mogućnost da odbije da radi zaposleni ima samo u slučajevima utvrđenim zakonom: – ako mu preti neposredna opasnost po život i zdravlje zbog toga što nisu sprovedene propisane mere zaštite, sve dok se te mere ne sprovedu; – ako mu poslodavac nije obezbedio propisani lekarski pregled ili ako se na lekarskom pregledu utvrdi da ne ispunjava propisane zdravstvene uslove za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom; – ako u toku osposobljavanja za bezbedan rad nije upoznat sa svim vrstama rizika i merama za njihovo otklanjanje; – ako bi rad duži od punog radnog vremena, odnosno, prema oceni službe medicine rada mogao da pogorša njegovo zdravstveno stanje; – ako na sredstvu rada nisu primenjene mere bezbednost. U navedenim slučajevima, zaposleni može da se pismenim zahtevom obrati poslodavcu radi preduzimanja mera koje, po mišljenju zaposlenog, nisu sprovedene. Ako poslodavac ne postupi po zahtevu u roku od osam dana od prijema zahteva, zaposleni ima pravo da podnese zahtev za zaštitu prava inspekciji rada.
Prema tome, ukoliko bi poslodavac ignorisao upozorenja zaposlenog o ugroženosti bezbednosti i zdravlja na radu, preostalo bi mu jedino da odbije obavljanja posla i o svemu obavesti nadležnu inspekciju za rad.Ako zaposleni koji prestane da radi, napusti radno mesto, radni proces, odnosno radnu okolinu nije odgovoran za štetu koju prouzrokuje poslodavcu.
Inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu, propisa donetih na osnovu zakona, tehničkih i drugih mera koje se odnose na bezbednost i zdravlje na radu, kao i kolektivnih ugovora, ugovora o radu i opšteg akta poslodavca vrši ministarstvo nadležno za rad preko inspektora rada.
Ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom. To praktično znači da ako poslodavac ne preduzme neophodne mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu, pa zaposleni usled togas pretrpi štetu, psolodavac može u sudskom postupku biti obavezan da tu štetu nadoknadi. On bi takođe prekršajno odgovarao novčanom kaznom za propuste učinjene u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, te se čini neodgovornim i neisplativim ignorisanje rizika kojima se zaposleni izlažu na radu. S druge strane, ako poslodavac preduzme sve što je u njegovoj moći,a nastupi šteta, ukoliko nije u pitanju opasna stvar ili delatnost može biti izuzet od odgovornosti. Tako zakon definiše da u slučaju nastanka povrede na radu zbog neuobičajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan kontrole poslodavca ili zbog izuzetnih događaja čije se posledice uprkos svim nastojanjima nisu mogle izbeći, poslodavac nije odgovoran u smislu zakona.
Autor: Milan Predojević
Izvor: Infostud
