Zaštita životne sredine

Nivo mora raste brže nego u poslednjih 2.800 godina, posledice će biti KATASTROFALNE

23. Februar. 2016.
Nivo mora raste brže nego u poslednjih 2.800 godina, posledice će biti KATASTROFALNE

Naučnici već godinama unazad upozoravaju na posledice koje bi globalno zagrevanje moglo da izazove, a poslednje studije, pokazuju koliko je planeta zapravo u opasnosti. Posebno priobalni gradovi širom sveta.

Međunarodni tim naučnika utvrdilo je da nivo mora raste nekoliko puta brže u odnosnu na poslednjih 2.800 godina.

Do industrijske revolucije (osamdesete godine 19. veka) rast nivoa mora kretao se između 1 i 1,5 inča, odnosno 3 do 4 centimatra, ali poslednja istraživanja pokazuju da je samo tokom dvadesetog veka nivo mora porastao za 14 centimetara.

Prema njihovim procenama do 2100 godine, u zavisnosti od količne gasova koje industrija emituje u atmosferu, nivo mora mogao bi da poraste između 28 i 131 centimetara.

Ove zabrinjavajuće podatke potvrdile su dve odvojene studije, a naučnici koji su došli do ovih podataka gotovo su jednoglasni u tome šta je osnovni razlog zbog kog se ovaj fenomen događa.

- Nema sumnje da je nivo mora najbrže rastao tokom dvadesetog veka, a razlog je to što je u stoleću iza nas prosečna temperatura rasla zbog upotrebe fosilnih goriva – objašnjava Bob Kop, naučnik koji je istraživao kako se kretao rast nivoa mora tokom predhodna ti milenijuma.

Da bi utvrdili kako se nivo mora menjao, naučnici su tražili slane močvare u morima. U testovima koristili su jednoćelijske organizme koji suosteljivi na salinitet, mangrove i korale, a zaključak je jasan – za zagrevanje planete i povećenja nivoa mora odgovoran je čovek.

Još jedna studija sa objavljena u predhodnom periodu pokazala je da su poplave u prioblanim delovima SAD posledica globalnog zagrevanja za koje je opet kriv čovek i način na koji raspolaže resursima planete.

Njihove procene su da ukoliko se nastavi rast nivoa mora za dodatnih 18 inča, osnosno nešto više od 40 centimetara, u budućnosti postoji velika opasnost od razarajućih talasa i poplava, poput onih koje su se dogodile u državi američkoj državi Južna Krolina pre nekoliko meseci.

U tom slučaju, prvi na udaru bili bi upravo priobalni gradovi.

Izvor: Blic

Pogledajte još
Zimsko zagađenje vazduha u Parizu najveće u poslednjih 10 godina
Pariz i okolina pogođeni su poslednjih nedelju dana najtežim i najdujžim zagađenjem za poslednjih deset godina, ocenilo je danas telo za nadzor kvaliteta vazduha u glavnom gradu Francuske "Erparif".   Skok zagađenja izazvano je povećanjem emisija čestica, povezanih pre svega sa grejanjem na drva i saobraćajem,...
Dan planete zemlje 22. april
23. April 2017. // ZŽS - Svet
U više od 150 zemalja širom sveta, među kojima je i Srbija, juče je obeležen Dan planete Zemlje ili Dan Zemlje, 22. april, u cilju povećanja svesti ljudi o ugroženosti životne sredine.   U ovom događaju svake godine učestvuje milijardu ljudi, čineći Dan planete zemlje najvećom građanskom akcijom na svetu....
More izbacilo na plažu 100.000 KINDER JAJA
09. Januar 2017. // ZŽS - Svet
Desetine hiljada kinder jaja izbacilo je more na obale nemačkog ostrva Langeoga, dan nakon velike oluje u tom kraju.   Deca i odrasli pojurili su na plaže prepune crvenih, plavih i žutih plastičnih jaja s igračkama. Protezale su se u dužini od nekoliko kilometara.   "Verovatno ima više od 100.000...
Sunce i vetar izvori energije metroa u glavnom gradu Čilea
SANTJAGO - Više od polovine energije (60 odsto), koji koristi metro u Santjagu biće energija vetra i sunca od 2018. godine, izjavila je danas predsednica Čilea, Mišel Bašle.   Metro na taj pogon u čileanskom glavnom gradu biće prva podzemna železnica u svetu koja će koristiti tu vrstu energije.  ...
Pronađite firmu prema sledećim kriterijumima