Zaštita životne sredine

Nivo mora raste brže nego u poslednjih 2.800 godina, posledice će biti KATASTROFALNE

23. Februar. 2016.
Nivo mora raste brže nego u poslednjih 2.800 godina, posledice će biti KATASTROFALNE

Naučnici već godinama unazad upozoravaju na posledice koje bi globalno zagrevanje moglo da izazove, a poslednje studije, pokazuju koliko je planeta zapravo u opasnosti. Posebno priobalni gradovi širom sveta.

Međunarodni tim naučnika utvrdilo je da nivo mora raste nekoliko puta brže u odnosnu na poslednjih 2.800 godina.

Do industrijske revolucije (osamdesete godine 19. veka) rast nivoa mora kretao se između 1 i 1,5 inča, odnosno 3 do 4 centimatra, ali poslednja istraživanja pokazuju da je samo tokom dvadesetog veka nivo mora porastao za 14 centimetara.

Prema njihovim procenama do 2100 godine, u zavisnosti od količne gasova koje industrija emituje u atmosferu, nivo mora mogao bi da poraste između 28 i 131 centimetara.

Ove zabrinjavajuće podatke potvrdile su dve odvojene studije, a naučnici koji su došli do ovih podataka gotovo su jednoglasni u tome šta je osnovni razlog zbog kog se ovaj fenomen događa.

- Nema sumnje da je nivo mora najbrže rastao tokom dvadesetog veka, a razlog je to što je u stoleću iza nas prosečna temperatura rasla zbog upotrebe fosilnih goriva – objašnjava Bob Kop, naučnik koji je istraživao kako se kretao rast nivoa mora tokom predhodna ti milenijuma.

Da bi utvrdili kako se nivo mora menjao, naučnici su tražili slane močvare u morima. U testovima koristili su jednoćelijske organizme koji suosteljivi na salinitet, mangrove i korale, a zaključak je jasan – za zagrevanje planete i povećenja nivoa mora odgovoran je čovek.

Još jedna studija sa objavljena u predhodnom periodu pokazala je da su poplave u prioblanim delovima SAD posledica globalnog zagrevanja za koje je opet kriv čovek i način na koji raspolaže resursima planete.

Njihove procene su da ukoliko se nastavi rast nivoa mora za dodatnih 18 inča, osnosno nešto više od 40 centimetara, u budućnosti postoji velika opasnost od razarajućih talasa i poplava, poput onih koje su se dogodile u državi američkoj državi Južna Krolina pre nekoliko meseci.

U tom slučaju, prvi na udaru bili bi upravo priobalni gradovi.

Izvor: Blic

Pogledajte još
Godina 2015. najtoplija od početka merenja
20. Januar 2016. // ZŽS - Svet
VAŠINGTON - Prošla godina je bila daleko najtoplija otkako se obavljaju merenja temperature od kraja 19. veka, saopštila je Američka agencija za okean i atmosferu, prenose mediji.     Tako je prosečna temperatura kopna i mora u čitavoj 2015. iznosila 0,9 stepeni Celzija iznad proseka za 20. vek.  ...
Ceo svet obeležava Dan planete Zemlje
22. April 2016. // ZŽS - Svet
Međunarodni dan planete Zemlje obeležava danas više od milijardu ljudi širom sveta pokazujući podršku zaštiti prirodne sredine na festivalima, skupovima i akcijama na otvorenom koji se održavaju u skoro 200 zemalja, među kojima je i Srbija. Kako navode Ujedinjene nacije, ove godine obeležavanje dana...
Posledice Fukušime gore nego što smo mislili
12. Decembar 2015. // ZŽS - Svet
Izveštaj američke nuklearne regulatorne komisije, napisan samo nakoliko dana nakon nuklearne katastrofe u Fukušimi, konačno je ugledao svetlost dana i otkrio da su posledice katastrofalnije nego što se pretpostavljalo. Prema nuklearnom ekspertu i inspektoru za korupciju Arniju Gundersenu, u atmosferu se oslobodilo...
Međunarodni dan biodiverziteta – Rešenja za oporavak i razvoj su u prirodi
 Jedan od najznačajnijih ekoloških datuma, 22. maj, Međunarodni dan biodiverziteta, međunarodna zajednica obeležava u vremenu kada čovečanstvo traži rešenja za izlazak i ublažavanje posledica globalne krize koja potresa svet usled pandemije koronavirusa, i kada postaje sve očiglednije da su priroda i ravnoteža u...
Pronađite firmu prema sledećim kriterijumima