Zaštita životne sredine

Nivo mora raste brže nego u poslednjih 2.800 godina, posledice će biti KATASTROFALNE

23. Februar. 2016.
Nivo mora raste brže nego u poslednjih 2.800 godina, posledice će biti KATASTROFALNE

Naučnici već godinama unazad upozoravaju na posledice koje bi globalno zagrevanje moglo da izazove, a poslednje studije, pokazuju koliko je planeta zapravo u opasnosti. Posebno priobalni gradovi širom sveta.

Međunarodni tim naučnika utvrdilo je da nivo mora raste nekoliko puta brže u odnosnu na poslednjih 2.800 godina.

Do industrijske revolucije (osamdesete godine 19. veka) rast nivoa mora kretao se između 1 i 1,5 inča, odnosno 3 do 4 centimatra, ali poslednja istraživanja pokazuju da je samo tokom dvadesetog veka nivo mora porastao za 14 centimetara.

Prema njihovim procenama do 2100 godine, u zavisnosti od količne gasova koje industrija emituje u atmosferu, nivo mora mogao bi da poraste između 28 i 131 centimetara.

Ove zabrinjavajuće podatke potvrdile su dve odvojene studije, a naučnici koji su došli do ovih podataka gotovo su jednoglasni u tome šta je osnovni razlog zbog kog se ovaj fenomen događa.

- Nema sumnje da je nivo mora najbrže rastao tokom dvadesetog veka, a razlog je to što je u stoleću iza nas prosečna temperatura rasla zbog upotrebe fosilnih goriva – objašnjava Bob Kop, naučnik koji je istraživao kako se kretao rast nivoa mora tokom predhodna ti milenijuma.

Da bi utvrdili kako se nivo mora menjao, naučnici su tražili slane močvare u morima. U testovima koristili su jednoćelijske organizme koji suosteljivi na salinitet, mangrove i korale, a zaključak je jasan – za zagrevanje planete i povećenja nivoa mora odgovoran je čovek.

Još jedna studija sa objavljena u predhodnom periodu pokazala je da su poplave u prioblanim delovima SAD posledica globalnog zagrevanja za koje je opet kriv čovek i način na koji raspolaže resursima planete.

Njihove procene su da ukoliko se nastavi rast nivoa mora za dodatnih 18 inča, osnosno nešto više od 40 centimetara, u budućnosti postoji velika opasnost od razarajućih talasa i poplava, poput onih koje su se dogodile u državi američkoj državi Južna Krolina pre nekoliko meseci.

U tom slučaju, prvi na udaru bili bi upravo priobalni gradovi.

Izvor: Blic

Pogledajte još
Svetski dan zaštite životne sredine
08. Jun 2016. // ZŽS - Svet
Svetski dan zaštite životne sredine je dan koji se obeležava u celom svetu svakog 5. juna kroz razne aktivnosti i kampanje, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine i odgovornijem odnosu prema njoj. Datum 5. juni je odredila Generalna skupština UN jer je...
Međunarodni dan podizanja svesti o štetnom uticaju buke na zdravlje
Svaka poslednja sreda u aprilu je dan posvećen edukaciji o uticaju buke na zdravlje stanovnika. Ove godine to je 27. april. Međunarodni dan podizanja svesti o štetnom uticaju buke na zdravlje proglašen je 1996. godine. Centar za sluh i komunikaciju (Center for Hearing and communication) započeo je globalnu kampanju podizanja...
NAJBOGATIJI UNIŠTAVAJU SVET 10 odsto država odgovorno za polovinu emisije ugljenika
Najbogatijih 10 odsto zemalja u svetu odgovorne su za čak polovinu emisija ugljenika, saopštila je međunarodna humanitarna grupa "Oksfam".   U saopštenju se navodi da najsiromašniji proizvode oko deset odsto, iako su siromašnije ekonomije najranjivije pred klimatskim promjenama.  ...
Dan planete zemlje 22. april
23. April 2017. // ZŽS - Svet
U više od 150 zemalja širom sveta, među kojima je i Srbija, juče je obeležen Dan planete Zemlje ili Dan Zemlje, 22. april, u cilju povećanja svesti ljudi o ugroženosti životne sredine.   U ovom događaju svake godine učestvuje milijardu ljudi, čineći Dan planete zemlje najvećom građanskom akcijom na svetu....
Pronađite firmu prema sledećim kriterijumima