Zaštita životne sredine oblast je u kojoj Srbija najviše zaostaje za zemljama u okruženju, ocenjuje član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković. Dodao je da ekonomski razvoj Srbije može biti ugrožen zbog povećanih rizika klimatskih promena kao što su suše, poplave ili požari.
Druga konferencija u nizu “Srbija 2030” bila je posvećena ekologiji. Mala ulaganja države, klimatske promene, ali i nedovoljna briga građana, neki su o prepreka da Srbija postane ekološka zemlja.
Projekcije Fiskalnog Saveta, koje je izneo Vučković, navode da je u zaštitu životne sredine potrebno uložiti 8,5 milijardi evra u narednih 10- 15 godina. Ipak, vlast ima druge prioritete.
To jeste veliki novac, ali je dostižan ako se u budžetu svake godine sve više izdvaja za životnu sredinu. To znači da sadašnji prioriteti treba da odu u drugi plan. Previše se ulaže u sektor bezbednosti. Možda je to potrebno, ali onda nema para za druge sektore. Ako izdvajamo za stadione, ulepšavanje gradova, nećemo imati para za ekologiju - naveo je Vučković.
Prema njegovom stavu, zaštita životne sredine nije prioritet vlasti i „ovo što gledamo je više predstava nego ozbiljno opredeljenje".
Prema analizama Fiskalnog saveta, više od 3 miliona građana Srbije ispušta otpadne vode u septičke jame, polovina vodovoda ne obezbeđuje vodu ispravnu za piće, dok 2,5 miliona građana udiše vazduh koji nije zdrav.
Vladimir Đurđević sa Fakulteta za fiziku upozorio je da će klimatske promene tek praviti Srbiji probleme zato što se nalazimo u delu sveta u kome su te promene vidljivije, ali da se ništa ne preduzima.
Ekonomski razvoj Srbije može biti ugrožen u nivou 1-2 odsto BDP-a zbog povećanih rizika klimatskih promena kao što su suše, poplave ili požari. Mi kao društvo treba da budemo fokusirani na prilagođavanje na klimatske promene, ali iz šokova koje smo doživeli u sušama 2012, poplavama 2014, ništa nismo naučili - rekao je Đurđević.
Profesor Miodrag Zec kaže da je komunikacija čoveka i prirode sve destruktivnija.
Čovek danas destruira prirodu. Siromašna društva imaju megapolise koji su nerešivi. Srbija ima Beograd koji je nerešiv. A kako su Stari Grci znali koliki treba da bude grad. To je jedan odnos ljudi i prirode koji se kasnije destruktirao - naveo je Zec.
Problem koji je ove zime ponovo iznenadio Srbiju bilo je zagađenje vazduha. Vlada Srbije formirala je radnu grupu koja će se baviti aerozagađenjem, a nju stručnjak za klimatske promene Danijela Božanić doživljava kao krizni štab. Međutim, dodaje da nijedna od predloženih mera ne deluje kao mera kriznog štaba za rešavanje problema zagađenja, već su sve mere dugoročne.
Kako je navela, kad se u Srbiji govori o zagađenju ističu se tri su izazova - nizak vodostaj, temperaturna inverzija i kotline.
Leti kad osećamo neprijatan miris to opravdavamo niskim vodostajem, a ne činjenicom da nemamo prečišćavanje otpadnih voda. U Srbiji se prečišćava od 8 do 16 odsto otpadnih voda, a u Indiji 30 odsto - navela je Božanić.
Konsultant za Svetsku zdravstvenu organizaciju Elizabet Paunović rekla je da najveći pojedinačni uticaj na zdravlje u Srbiji ima zagađenje vazduha zbog čega je svake godine 6.400 prevremenih smrti.
Ove prevremene smrti u odnosu na broj stanovnika su vrlo visoke. To su smrti koje se mogu merama sprečiti, kao povreda na radu - rekla je Božanić.
Debatu “Zaštita životne sredine – zemljište, voda, vazduh" organizovala je grupa nezavisnih medija (Nova ekonomija, Vreme, Danas, Beta, Fonet i Južne vesti) uz podršku Ambasade Švedske.
Izvor: www.vesti.rs/Poplave/Konferencija-Srbija-2030-Ako-ulazemo-u-stadione-nema-para-za-ekologiju-6.html
Foto: Južne vesti
