Bezbednost i zdravlje na radu

SZO: Izgaranje na poslu postaće dijagnoza od 2022. godine

30. Avgust. 2021.
SZO: Izgaranje na poslu postaće dijagnoza od 2022. godine

 

Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je stres na radnom mestu u priručnik Međunarodne klasifikacije bolesti i dogovorila se da države članice počnu da primenjuju ovu odluku od 1. januara 2022. godine

 

Neispavanost, nesanica, manjak energije, iscrpljenost, problemi s varenjem, visok krvni pritisak, dekoncentrisanost, glavobolja, smanjena profesionalna efikasnost, samo su neki simptomi stresa na poslu. Poremećaj “izgaranje na poslu” Svetska zdravstvena organizacija (SZO) uvrstila u 11. izdanje priručnika Međunarodne klasifikacije bolesti kao profesionalni fenomen.

Dogovoreno je da države članice SZO u zdravstvenim ustanovama počnu da primenjuju ovu odluku od 1. januara 2022. godine, piše Politika.

Stručnjaci SZO naglašavaju da se izgaranje najčešće događa onda kada zahtevi na poslu prevazilaze primanja, priznanja i vreme potrebno za odmor, kada radnik više nema nikakve ambicije, a ujedno pati od osećaja niže vrednosti. A da je problem evidentan najčešće se otkrije onda kada osoba ne uspeva da se opusti ni na godišnjem odmoru.

Izgaranje na poslu je sada kategorisano kao sindrom koji je rezultat hroničnog stresa na radnom mestu koji nije uspešno tretiran. Međutim, važno je isključiti poremećaj prilagođavanja, anksioznost i poremećaje raspoloženja i, uz to, ovaj sindrom je ograničen na radno okruženje i ne treba ga primeniti na druga područja u životu osobe. Izgaranje na poslu je prvenstveno povezano s radnim okruženjem, kao na primer kada postoji nesklad između radnog opterećenja i resursa potrebnih za izvršavanje posla na smisleni način. Izgaranje na poslu je prisutno u svim profesijama“, ističe za „Politiku” dr Marijan Ivanuša, direktor Kancelarije SZO u Srbiji.

Po njegovom mišljenju, najbolji odgovor na izgaranje je fokusiranje na popravljanje uslova na radu, a ne fokusiranje na „popravljanje” radnika.

Proširenjem definicije imaćemo podatke koliko se ljudi žali na ovo stanje, pa možemo da stvaramo zdravstvene politike i smernice o mentalnom blagostanju na radnom mestu, zasnovane na dokazima. Proširenjem definicije sagorevanja, zdravstveni sistemi i zdravstveni radnici trebalo bi da nastave da gledaju na popravljanje stresova u radnom okruženju. Kada su u pitanju ovakva stanja, jako je bitna i socijalna mreža, to jest jaka mreža prijatelja i porodice na koje se možemo osloniti kada nam je teško i pomoću kojih možemo prevazići neke stresne situacije“, ističe dr Ivanuša.

Kako pojašnjava docent dr Ivana Stašević Karličić, vršilac dužnosti direktora Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, nova 11. revizija Međunarodne klasifikacije bolesti (MKB 11) sadrži kategoriju poremećaja specifično povezanih sa stresom, a novina je da se akutna reakcija na stres više ne smatra mentalnim poremećajem, već normalnom reakcijom na ekstremni stresni događaj, čime se izbegava psihijatrizacija „normalnih” ljudskih emocionalnih reakcija.

U slučaju produženih, prejakih reakcija na životni stres ili njegove posledice koje osoba otežano obrađuje i koje je ometaju u svakodnevnom funkcionisanju, postavlja se dijagnoza poremećaja prilagođavanja. Pored toga, sužena je definicija postraumatskog stresnog poremećaja, koji se sada definiše kroz tri dominantna simptoma: ponovno doživljavanje traumatičnog događaja, namerno izbegavanje situacija koje bi mogle izazvati sećanja na događaj i stalni doživljaj pretnje. Sindrom sagorevanja nije klasifikovan kao bolest, već u okviru poglavlja koje se odnosi na faktore koji utiču na zdravstveno stanje ili kontakt sa zdravstvenom službom. Predstavlja isključivo profesionalni fenomen“, ističe dr Stašević Karličić.

Sindrom sagorevanja se definiše kao posledica izloženosti hroničnom stresu na poslu koji nije uspešno prevaziđen. Karakterišu ga tri osnovne dimenzije: osećaj nedostatka energije ili iscrpljenost, negativna osećanja ili cinizam u vezi s poslom i smanjena produktivnost na poslu.

Zadovoljstvo poslom je pozitivna emocionalna reakcija i predstavlja kombinaciju unutrašnjih i spoljašnjih faktora. Unutrašnji faktori unapređuju zadovoljstvo zaposlenog, na primer priroda posla koji se obavlja, profesionalni razvoj, osećaj odgovornosti, dostignuća… Spoljašnji faktori preveniraju nezadovoljstvo zaposlenog i tu možemo ubrojati uslove rada, zaradu, kontakt sa saradnicima, rukovodiocima… Sindrom sagorevanja je zapravo stanje mentalne i fizičke iscrpljenosti, uzrokovano prekomernim i produženim stresom. Počinje od zahteva, pritiska i obima posla koji prevazilazi nečije sposobnosti, uz pojedinačne neuspešne pokušaje zaposlenih da se snađu“, pojašnjava ona.

Oni koje muči sindrom sagorevanja posebno se plaše odlaska na posao, sumnjaju u profesionalne sposobnosti, hronično su premoreni, depresivni, neobjašnjivo ljuti, stalno imaju osećaj krize, česte glavobolje, negativni stav prema poslu, gubitak empatije prema ljudima. Ovaj sindrom prolazi kroz tri različite faze. U početnoj fazi se javljaju psihološke i fiziološke reakcije poput razdražljivosti, anksioznosti, lupanja srca, nesanice, zaboravnosti, problema s koncentracijom.

Druga faza je reaktivna, dolazi do kašnjenja na posao, odlaganja ili izbegavanja radnih zadataka, stalnog umora, porasta cinizma, nekada i do povećane konzumacije psihoaktivnih supstanci ili potpune apatije. Treća faza je faza istrošenosti, kada se javlja hronična depresija, fizička i psihička iscrpljenost, uz moguće prisustvo suicidalnih misli.

Za oporavak od ovog sindroma treba vremena i prostora. Postoje određene strategije koje mogu pomoći, kako u prevenciji, tako i u oporavku. Pre svega je važno da prepoznamo izvore stresa na poslu, što ponekad uopšte nije tako očigledno. Osnovna briga o sebi, poput dovoljno sna, redovne i odgovarajuće ishrane, što manje kofeina i nikotina, fizička aktivnost, neophodni su. Važno je ne dopustiti da posao zavlada životom, zadržati aktivni društveni život, ne odricati se hobija i svakodnevnih, sitnih životnih zadovoljstava“, naglašava dr Stašević Karličić.

Njen zaključak je: ako ne možete da promenite posao – promenite svoj odnos i pogled na situaciju. Treba zadržati osećaj za humor, podeliti probleme s prijateljima i porodicom, upoznati sebe i sopstvene granice tolerancije na stres. U slučaju razvoja depresivnih, anksioznih simptoma, posebno suicidalnih misli, obavezno se treba javiti stručnjaku.

Izvor: www.originalmagazin.com/budi-aktuelan/izgaranje-na-poslu-simptomi/

Pogledajte još
Konačno opet sajam zaštite na radu – uživo!
13. Oktobar 2021. // BZR - Svet
  Nakon duge pauze, od septembra se ponovo održavaju sajmovi u Nemačkoj sa velikim brojem zadovoljnih posetilaca i izlagača iz gotovo celog sveta. Samo za oktobar je zakazano 37 međunarodnih sajmova u Nemačkoj. Za mnoge najbitniji među njima je sajam A+A koji još od 1954. svake druge godine stručnoj publici...
NOSE PELENE NA POSLU - Nema pauza za toalet za radnike u mesnoj industriji SAD
Radnici u američkoj industriji pilećeg mesa izloženi su veoma teškim uslovima rada, posebno kada je reč o pauzama za odlazak u toalet, što im poslovođe često uskraćuju kako bi očuvali tempo proizvodne linije, zaključak je izveštaja koji je na osnovu trogodišnjeg istraživanja sačinila humanitarna...
SVETSKI DAN BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU 28. APRIL
    Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu obeležava se danas sa ciljem da ukaže na neophodnost primene mera zaštite na radnim mestima na kojima postoji velika opasnost od povređivanja. Međunarodna organizacija rada od 2003. godine ustanovila je 28.april za Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu, sa ciljem...
U Kini stradalo 38 rudara u dve nesreće
06. Decembar 2016. // BZR - Svet
Najmanje 38 rudara stradalo je prošle nedelje u eksplozijama u dva rudnika uglja, na severu i severoistoku Kine, preneli su danas državni mediji.   Prva eksplozija dogodila se u utorak uveče u privatnom rudniku u provinciji Hejlongđang na severoistoku Kine, gde su 22 rudara ostala zatrpana. Agencija Sinhua je javila da je u...
Pronađite firmu prema sledećim kriterijumima