SVETSKI DAN BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU 28. APRIL
26.
Apri.
2020.
Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu obeležava se danas sa ciljem da ukaže na neophodnost primene mera zaštite na radnim mestima na kojima postoji velika opasnost od povređivanja.
Međunarodna organizacija rada od 2003. godine ustanovila je 28.april za Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu, sa ciljem promocije globalnog sprecavanja povreda na radu i profesionalnih oboljenja, gradeci ovaj dan na svojim tradicionalnim vrednostima socijalnog dijaloga.
U okviru Medjunarodne organizacije rada, 28.april doživljava se kao dan kada treba da se podigne svest o međunarodnoj bezbednosti i zdravlju na radu među sindikatima, organizacijama poslodavaca i predstavnicima vlade. Međunarodna organizacija rada prihvata zajednicku odgovornost ključnih aktera i podstice ih da promovišu bezbednost i zdravlje na radu i kulturu rada i da ispune svoje moralne obaveze i odgovnornosti za srečavanje smrtnih slučajeva, kao i teških povreda na radnom mestu i profesionalnih oboljenja, što omogućava zaposlenima da se bezbedno vrate u svoje domove i svoje porodice na kraju dana.
Obeležavanje svetskog dana bezbednosti i zdravlja na radu predstavlja međunarodnu kampanju prihvaćenu širom sveta koju je pokrenula Međunarodna organizacija rada (MOR).
Ova kampanja ima za cilj da unapredi kulturu bezbednosti i zdravlja na radu i da promoviše bezbedne i zdrave uslove rada. To je i dan sećanja na žrtve nesreća na radu i profesionalnih oboljenja. Prema statističkim podacima MORa svake godine u svetu se dogodi 2,3 miliona nesreća na radu sa fatalnim ishodom.
Nacionalna kultura bezbednosti i zdravlja na radu je ona u kojoj se pravo na bezbedno i zdravo radno okruženje poštuje na svim nivoima, gde vlade, poslodavci i radnici aktivno učestvuju u obezbeđivanju bezbednog i zdravog radnog okruženja kroz sistem definisanih prava, odgovornosti i dužnosti, i gde se najviši prioritet daje princupu prevencije.
Važno je uzeti u obzir da odgovornosti vlada, obaveze poslodavaca i prava i obaveze radnika treba posmatrati kao komplementarne i uzajamno podržane, jer doprinose zajedničkom cilju promocije bezbednosti i zdravlja na radu u nacionalnim uslovima i praksi.
Progresivan razvoj kulture prevencije bezbednosti i zdravlja na radu imaće značajan uticaj u jačanju nacionalnih kapaciteta i mobilizaciji nacionalnih i međunarodnih resursa za oblast bezbednosti i zdravlja na radu. Puna nacionalna i međunarodna saradnja i razmena dobre prakse, ključni su za razvoj efikasnih i integrisanih strategija bezbednosti i zdravlja na radu.
