Ekološki intervju u doba korone/ Ana Pantelić, projekt manadžer za upravljanje hemikalijama i životnom sredinom u „SR Technics Group“

 Zamoliću Vas na samom početku da nam kažete Vašu ocenu stanja zaštite životne sredine u Srbiji?

Životna sredina u Republici Srbiji je u lošem stanju. Parametri koji to pokazuju su loš kvalitet vode, vazduha i nerešeno pitanje odlaganja opasnog otpada. Neki od pokazatelja dostupni su javosti, ali je evidentno loše stanje prisutno već najmanje deceniju unazad. Nedostatak infrastrukture, političke volje i novca uzroci su ovakvog stanja.

Smatram da su neki projekti započeti pre nego sto se obavila detaljna, stručna, objektivna analiza posledica na životnu sredinu, a tu mislim na projekat „Metroa“ u Beogradu i eksploataciju litijuma od strane „Rio Tint-a“. Obzirom da se ugrožavaju izvorišta vode odnosno podzemne vode i zemljište, negativan uticaj koji trenutno postoji postaće jos veći ako i kada se ovi projekti završe.

Da li je i u kolikoj meri pandemija korona virusa uticala na Vaše lične i profesionalne obaveze?

Pandemija je nepovoljno uticala na mnoge sektore industrije, pa i na avio industriju u kojoj radim.
Period zatvaranja sam iskoristila za učenje i usavršavanje, a razlozi su bili vezani za kompaniju i za želju za konstruktivno korišćenje slobodnog vremena.
Pozitivni efekti su prisutni godinu dana kasnije te bih svakome preporučila da organizuje svoje vreme i nauči nesto novo, bilo da je u pitanju stručno usavršavanje ili kurs jezika.

Vaš profesionalni angažman podrazumeva da radite na sprovođenju politike bezbednosti/kvaliteta. Možete li nam pojasniti šta to konkretno znači, kad su u pitanju: sistem bezbednosti opasnih materija, upravljanje otpadom, transport i zaštita životna sredina?

Zaštita životne sredine je u korelaciji sa bezbednošću, zdravljem na radu i upravljanjem hemikalijama. Ovaj krug je i deo evropske direktive upravljanjem hemikalijama (REACH-Registration, Evaluation, Authorisation and Restriction of Chemicals) iz 2007. godine i ugrađen je u zakonodavstvo zemalja članica EU, ali i drugih država poput Švajcarske i Srbije.
Ukoliko kompanija koristi hemikalije koje se nalaze na listi zabranjenih ili listi supstanci koje izazivaju zabrinutost, potrebno je dobiti odobrenje za upotrebu. Odobrenje se, u slučaju Švajcarske i hemikalija sa Liste supstanci koje izazivaju zabrinutost, dobija ukoliko kompanija dokaže da određenu hemikaliju prisutnu u materijalu koji nabavlja, koristi u skladu sa odobrenjem koje je izdala Evropska agencija za hemikalije (ECHA).
Odobrenje podrazumeva da su sve supstance u datom materijalu/smesi registrovane i da se koriste na način koji ne ugrožava bezbednost i zdravlje zaposlenih i ne zagađuje životnu sredinu.
Konkretni dokazi su rezultati merenja emisije zagađujućih materija u otpadnim vodama, vazuhu, propisno postupanje i odlaganje otpada koje sadrži supstance sa Liste supstanci koje izazivaju zabrinutost i merenje mikroklime na radnim mestima na kojima se koriste predmetni materijali.
Olakšavajuca okolnost je što krajnji korisnik materijala može da se pozove na već izdato odobrenje za korišćenje obzirom da je postupak izrade dokumentacije veoma zahtevan vremenski, finansijski, zahteva tim stručnjaka kao i angažman različitih laboratorija.

Neretko se događa da se desi neki hemijski akcident – udes. Jesu li kompanije u obavezi da poseduju Plan sprečavanja hemijskih nesreća? Šta taj plan mora da sadrži i ko je na nivou firme, fabrike ili kompanije zadužen da ga primenjuje i sprovodi u delo?

Nažalost, svedoci smo da se akcidenti događaju i da kao posledicu imaju uglavnom uvek veliku materijalnu štetu uz teške povrede prisutnih lica ili smrtno stradanje.
Zakon o smanjenu rizika od katastrofa i upravljanju vanrednim situacijama iz 2018. godine i pripdajuci podzakonski akti definisu kada se izrađuje Plan zaštite od udesa i propisuje njegov sadržaj. Ovaj dokument izrađuju firme koje su licencirane od strane MUP-a koji daje saglasnost na isti.
Plan zaštite od udesa mora da sadrži spisak hemikalija (klasifikovanih prema GHS CLP regulativi) koje privredni subjekt koristi, opis i analizu situacija koje dovode do udesa, uticaj opasnih hemikalija na životnu sredinu, bezbednost i zdravlje ljudi i objekata privrednog subjekta i u radijusu 1000 metara oko privrednog subjekta i mere i aktivnosti koje privredni subjekt/pravno lice sprovodi u prevenciji akcidenta i u slučaju kada do akcidenta dođe.
U ovom smislu, odgovorno lice pravnog lica je nosilac ovog dokumenta a članovi tima koji rukovodi reagovanjem u slučaju akcidenta su ostala kompetentna lica (inženjeri iz službe održavanja, vođe određenih sektora, kao što su proizvodnja, tehnologija i tako dalje).

Osim što Plan zaštite od udesa treba da pokaze najgori mogući scenario, sve informacije koje se nalaze u dokumentu treba realno sagledati:

• ukoliko se skladišti 10 tona neke hemikalije u različitim objektima privrednog subjekta, celoukupnu količinu hemikalije je potrebno navesti,
• ukoliko se neki od procesa u proizvodnji ili hemikalija promene, Plan je potrebno korigovati,
• ukoliko je prisutna fluktuacija zaposlenih, sve nove zaposlene je potrebno obučiti za rukovanje hemikalijama, postupanje u slučaju akcidenta i ukoliko su članovi nekog od timova (pružanje prve pomoci, evakuacija), obaviti dodatnu obuku.

Najvažnije je da svi zaposleni, počev od najvišeg menadžmenta do zaposlenih, razumeju zašto je važno da sistem funkcioniše i da samo posedovanje dokumenta nije „završen posao”.

Sve češće možemo pročitati kako velike kompanije štede ugljen-dioksid. Kako se računa doprinos uštede ugljen-dioksida i ko sastavlja izveštaje o tome?

Većina kompanija uzima u obzir „Greenhouse Gas protocol“ kada želi da ustanovi emisiju ugljen-dioksida (CO₂) vezanu za svoje poslovanje. Ovaj protokol podrazumeva nekoliko standarda za različite organizacione nivoe koji pomažu pri merenju i dostizanju ciljeva postavljenih za emisiju CO₂ i ostalih gasova staklene bašte.

Merenje treba da obuhvati sve segmente poslovanja te je sagledavanje emisija podeljeno u 3 dela:

• deo 1 predstavlja dirketne emisije (iz sopstvenih izvora koje kontroliše neka kompanija, na primer službeni automobili)
• deo 2 predstavlja indirektne emisije (iz posrednih izvora, na primer potrošnja električne energije i prirodnog gasa nabavljenih za sopstvene potrebe)
• deo 3 predstavlja sve indirektne emisije iz celog lanca snabdevanja ( na primer, emisija nastala službenim putovanjima, transport otpada, investicije…). Ove emisije imaju najveći potencijal za redukciju kroz cirkularna rešenja i iako je uticaj indirektan, u velikoj meri utiču na poslovanje.

Izveštavanje o emisiji CO₂ u najvećem broju slučajeva obavljaju službe koje se bave zaštitom životne sredine, a nalazi se predstavljaju menadžmentu. Obzirom da velike kompanije imaju implementiran standard menadžmenta životnom sredinom ISO 14001:2015, menadžment se informiše o činjeničnom stanju kako bi se donele odluke o konkretnom cilju za smanjenje emisije CO₂ i planovima i programima koji će omogućiti realizaciju planiranog smanjenja emisije. Menadžment je odgovoran za realizaciju cilja i periodično proverava i analizira rezultate.

Živimo u eri kada se gotovo svako od nas svakodnevno sreće sa raznoraznim hemijskim proizvodima i preparatima. S obzirom da ste specijalista za hemiju životne sredine, kakvu biste poruku poslali našim čitaocima, šta da čine i kako da postupaju sa ambalažom u kojoj se nalaze hemijski proizvodi? Kako da zaštitimo vode i životnu sredinu od te ambalaže?

U svakodnevnom životu koristimo veliki broj hemikalija koje su u ambalaži koja se uglavnom može reciklirati. U Republici Srbiji se nije dovoljno radilo na ovom problemu te ambalaža završava na deponiji sa ostalim otpadom i neretko je prisutan i sadržaj u ambalaži.
Moja preporuka je da se ova ambalaza (PP, HDPE, PET) ispražnjena od hemikalije odloži sa ostalom plastičnom ambalažom.
Vrlo je ružna slika naših reka na kojima plutaju plastične flaše, neke od hemijskih proizvoda, neke od sokova.
Ukoliko prošetate Novobeogradskim kejom, nezaobilazno je videti više desetina flaša oko splavova. Taj prizor bi svakom trebalo da smeta čak i ako ne zna na koji način plastika završi u našem organizmu.

Na kojim programima i projektima trenutno radite u kompaniji?

Trenutno pripremam dokumentaciju za odobrenje korišćenja 3 supstance sa Liste supstanci koje izazivaju zabrinutost.
Važno je reći da u sakupljanju informacija za podnošenje zahteva za odobrenje učestvuju i kolege iz procesa, gde se svaki od materijala koristi tako da je krajnji rezultat, a to je odobrenje, uspeh za tim ljudi.
Takođe, veoma je važno da bezbednosne liste materijala budu u skladu sa REACH uredbom, da budu sačuvane na mestima dostupnim svim zaposlenim, naročito kolegama koji koriste određene materijale za svoj svakodnevni rad i da sačuvane verzije budu poslednje verzije koje je proizvođač izradio. Ova pravila su uspostavljena sredinom prošle godine i postupak ažuriranja je u toku.

Šta Vi mislite, možemo li „zelenu ekonomiju” iskoristiti kao šansu za razvoj i unapređenje životne sredine?

Naravno! „Zelena ekonomija” treba da nam bude misija naredne dekade. Obzirom na finansijsko stanje u kome se nalazimo, neke prioritete treba postaviti i početi od upravljanja otpadom i obnovljivih izvora energije, koji trenutno imaju najveći uticaj na građane.
Naša šansa je da se kao društvo razvijemo kroz ovu ideju i da osim boljih uslova za život, sačuvamo prirodu i resurse kojima raspolažemo.

Koji je Vaš savet za podizanje ekološke svesti kod građana?

Posmatrajući okruženje i naše sugrađane, zaključila sam da nam nedostaje briga o sebi.
Obzirom na to kako se neki građani ophode prema sredini u kojoj žive, sigurna sam da tu sredinu ne posmatraju kao svoj dom. Svako svoj dom čini lepšim, čistijim i zdravijim za život s toga ne razumem zašto se prema životnoj sredini ponašaju drugačije.
U tom smislu podržavam da se deci od vrtića do kraja školovanja predstavlja problem zagađenja uopšte i osnovna načela očuvanja, kao i svaku akciju koja će za posledicu imati čist park, šetaliste, travnjak Ili zemljište oko pruga i auto puteva.
Sve što bacimo van kante za smeće, bacilli smo u svoj dom.

Izvor: EKONEC

Autor: Milisav Pajević